Podstičite dete da razmišlja o svojim prekršajima
Rđavo ponašanje posmatrajte kao neuspeli pokušaj komunikacije, zbog čega je vaš zadatak da otkrijete šta je dete zapravo htelo da vam poruči.. Ovo nikako ne znači da treba da se ponašamo laissez-faire i da pustimo da dečji bezobrazluci prolaze nekažnjeno, već samo to da kad je prekršaj već načinjen, pre nego što pređemo na raščišća vanje situacije treba da sačekamo da se i mi i dete smirimo i da mozak 3 preuzme punu kontrolu.. Za to je potrebno stvoriti odgovarajuću atmosferu, smireno započeti razgovor i postaviti detetu prava pitanja kako bismo ga naveli da razmisli o svojim postupcima, da prihvati odgovornost i da reši da ne ponovi istu grešku..
Pravedno razrezana kazna
S kaznama se mora vrlo oprezno postupati.. Treba ih izricati tako da kod deteta izazovu dovoljnu količinu srama zbog prestupa da se oseti loše/neprijatno/postiđeno, ali ne toliku da ga preplavi poniženje koje će mu zaposednuti mozak i naterati ga na defanzivno povlačenje..
Ima trenutaka kada neizbežno morate učiniti taj korak i kazniti dete.. Vodite računa da svaka kazna koju izreknete bude smislena i da odgovara prekršaju.. Po svoj prilici ste uspeli u tome ako dete pomisli: „To je pošteno, pogrešio sam i red je da platim..“
Vodite računa da svaka kazna koju izreknete bude smislena i da odgovara prekršaju.. Po svoj prilici ste uspeli u tome ako dete pomisli: „To je pošteno, pogrešio sam i red je da platim..“
Naposletku je važno da ne odredite takvu disciplinsku meru kojom ćete sebe kazniti (treba preživeti dete kome je nedelju dana zabranjeno gledanje televizije) ili da ne ispadnete smešni u detetovim očima (jedno dete sme da gleda televiziju a drugo ne sme ili ne možete da se dogo vorite sa detetom oko povratka kući jer ste mu oduzeli mobilni telefon).. Bolje ih naterajte da urade nešto korisno, kao što je plevljenje bašte ili sređivanje šupe.. Tako ćete biti u prilici da im zahvalite za pomoć, ali i da ih podsetite šta ih je uopšte dovelo u taj položaj..
Ako vaše disciplinske mere (bilo to što ćete ga naterati da razmišlja o prestupu bilo kazna) deluju, primetićete da se dete brzo vraća u normalu, da uči na svojim greškama, da izbegava da ponovi isti prekršaj ili spremnije prihvata odgovornost za buduće odluke.. A zahvaljujući klimi koju ste stvorili u vašem odnosu, čim se prašina slegne, ponovo su topli i nežni prema vama..
Pretnje i podmićivanje
Postoji fina razlika između spoljašnjeg podsticanja, kada dete primoravate na lepo ponašanje tako što mu obećavate materijalne nagrade ili nudite mito (ili pretite kaznama), i buđenja njegove unutrašnje motivacije, zbog koje dete dobija prirodnu potrebu da vam udovolji i da sarađuje s vama, za šta će biti nagrađeno osećanjem pripadanja i lepim raspoloženjem.. Podmićivanje deluje kao i svaka druga adiktivna navika.. Što ga više koristite, to vam svaki sledeći put treba veća doza da izazovete isti efekat..
Podmićivanje deluje kao i svaka druga adiktivna navika.. Što ga više koristite, to vam svaki sledeći put treba veća doza da izazovete isti efekat..
Urođena ljudska potreba za druženjem i prijatnost koju osećamo kad se povezujemo s drugima nagoni i tinejdžere da se maksimalno potrude, na primer, oko nekih nastavnika/školskih predmeta, iako će druge ota ljavati, pa će sedeti u zadnjoj klupi i praviti aviončiće na času.. Što su roditelji svesniji sebe i svojih postupaka, to će lakše privoleti tinejdžera na saradnju..
Infuzija prijatnih osećanja
Posmatrajte sebe kao nekoga ko gradi novi odnos sa tinejdžerom koji sazreva i raste u odraslog čoveka. Vaš odnos može procvetati i preživeti urnebes adolescencije ako je uravnotežen i zasnovan na saradnji. Ispunjenje dugoročnog roditeljskog cilja – i njihova najveća zaostavština za dete – jeste da mu pomognu da se oseća cenjeno, sposobno i hrabro i da ima jasnu svest o tome šta je dobro a šta nije.
Odlomak iz knjige „Tinejdžeri na dlanu – Kako ih odgajiti da budu srećni“ (Džejni Daunšajer, Nila Gru, Laguna 2015.)
