Deca imaju bolna stopala, bolna kolena, bolna ramena, bolne vratove i kičmu. A mi i dalje vodimo debate oko školskih programa. U fokusu su samo intelektualne sposobnosti. Najmanje vodimo računa o biološkim potrebama deteta, rekao je dr. sc. Stanislav Peharec.
Sa doc. dr sc. Stanislavom Peharecom, uglednim somatopedom i profesorom, hteli smo da govorimo o dečjim cipelama. Planirali smo da ga pitamo kako odabrati dobru dečju obuću. No pored tema o (ne)kvalitetnoj obući i nošenju uložaka za stopala, razgovor se poveo i o sve većoj telesnoj neaktivnosti dece, što već dovodi do posledica. Deca imaju sve više problema s držanjem, deformacijama i bolnim stanjima.
Razgovor prenosimo u celini upravo zbog važnosti poruka koje je Stanislav Peharec preneo roditeljima, ali i odgovornima koji bi trebalo da brinu o razvoju dece. Razvoj dece Peharec već godinama prati u poliklinici za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Peharec u Puli, a znanje prenosi i studentima riječkog Medicinskog fakulteta.
Ističete da se stopalo razvija od rođenja. Do kada brinuti za dečje stopalo?
Najmanje do 13. godine, a poželjno i do 15. godine. Do 13. godine stopalo intenzivno raste. Poznato je da na telu najpre raste stopalo. Prema tome, dok god se stopalo razvija i nije postignut stabilan odnos struktura, stopalo je podložno razvoju deformacija. Na javljanje deformacija mogu uticati obuća, naglo povećanje telesne težine, eventualne povrede, duža imobilizacija zbog bolesti kada se deca manje kreću. Sve su to elementi koji mogu dovesti do deformacije stopala. Imati u jednom trenutku pravilno razvijeno stopalo ne znači imati zauvek pravilno razvijeno stopalo. U svakom trenutku razvoja stopalo je osetljivo. Neretko se javljaju roditelji jer su kod deteta u kratkom razdoblju od nekoliko meseci primetili promenu, na način da se postojeće stanje pogoršalo ili se stopalo promenilo, i navode, na primer, da dete u hodu okreće stopala prema unutra. Najčešće se to poklapa s vremenom kad je dete naglo povećalo telesnu težinu ili je bilo bolesno ili je nosilo japanke ili kroksice.
U nastavku: Japanke, balerinke, kroksice, skečersice, skejterice, starke su loša obuća!
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Kako pomoći detetu da prihvati gubitak bliske osobe
Da li je neophodno konsultovati stručnjake u slučaju gubitka roditelja tokom detinjstva ili adolescencije, i da li na savetovanje ide odrasla osoba ili dete? Preporučljivo je, ali ne i obavezno....
Samostalno dete – mali trikovi koji će mnogo pomoći
Velika većina roditelja nema samostalnu decu. Retkost je da nam dete bude od starta tako saradljivo i željno nezavisnosti. Zato moramo to da podstičemo na svakom koraku. Sigurno među vama...
Zoran Milivojević: Kada roditelj vređa
Autor: Zoran Milivojević Postoji velika razlika između izrečene uvrede i osećanja uvređenosti. Ljudi, uključujući i decu mogu se uvrediti na bilo šta, svaki put kada zaključe da ih je neko...
Priča jednog psihoterapeuta – kako roditelj želeći dobro naudi sopstvenom detetu
Ljudi su nam dosadni kada ih ne poznajemo stvarno, kada oni ne poznaju sebe… ili kada mi ne poznajemo sebe. Tome me je naučio moj „najdosadniji klijent na svetu“: Ispričaću...
A Vase misljenje o tome da deca po kuci hodaju bosa ili u carapicama koje se ne klizaju? Hvala
Ako su vec mogle da se pomenu kroksice kao lose, mogle su se pomenuti i ostale marke patika proizvodjaca koje ne valjaju. Isto tako i one koje su dobre. Najlakse je ljudima koji se ne razumeju podvaliti lose, i onda ih jos i okriviti sto to kupuju, umesto da nam se lepo pomogne i kaze sta valja.
Da se razumemo, kroks nikada nisam, niti cu kupiti, ni detetu a ni sebi jer ih smatram veoma ruznom obucom. S’ druge strane ne razumem poentu sandala i carapa, pa za leto biram obucu koja nece upaliti i oguliti detetu noge. Jos nesto jako bitno u ovom tekstu nije pomenuto, a to je da je najzdravije pustiti decu da hodaju bosa sto vise, i po pesku, ako je moguce.