Deca imaju bolna stopala, bolna kolena, bolna ramena, bolne vratove i kičmu. A mi i dalje vodimo debate oko školskih programa. U fokusu su samo intelektualne sposobnosti. Najmanje vodimo računa o biološkim potrebama deteta, rekao je dr. sc. Stanislav Peharec.
Sa doc. dr sc. Stanislavom Peharecom, uglednim somatopedom i profesorom, hteli smo da govorimo o dečjim cipelama. Planirali smo da ga pitamo kako odabrati dobru dečju obuću. No pored tema o (ne)kvalitetnoj obući i nošenju uložaka za stopala, razgovor se poveo i o sve većoj telesnoj neaktivnosti dece, što već dovodi do posledica. Deca imaju sve više problema s držanjem, deformacijama i bolnim stanjima.
Razgovor prenosimo u celini upravo zbog važnosti poruka koje je Stanislav Peharec preneo roditeljima, ali i odgovornima koji bi trebalo da brinu o razvoju dece. Razvoj dece Peharec već godinama prati u poliklinici za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Peharec u Puli, a znanje prenosi i studentima riječkog Medicinskog fakulteta.
Ističete da se stopalo razvija od rođenja. Do kada brinuti za dečje stopalo?
Najmanje do 13. godine, a poželjno i do 15. godine. Do 13. godine stopalo intenzivno raste. Poznato je da na telu najpre raste stopalo. Prema tome, dok god se stopalo razvija i nije postignut stabilan odnos struktura, stopalo je podložno razvoju deformacija. Na javljanje deformacija mogu uticati obuća, naglo povećanje telesne težine, eventualne povrede, duža imobilizacija zbog bolesti kada se deca manje kreću. Sve su to elementi koji mogu dovesti do deformacije stopala. Imati u jednom trenutku pravilno razvijeno stopalo ne znači imati zauvek pravilno razvijeno stopalo. U svakom trenutku razvoja stopalo je osetljivo. Neretko se javljaju roditelji jer su kod deteta u kratkom razdoblju od nekoliko meseci primetili promenu, na način da se postojeće stanje pogoršalo ili se stopalo promenilo, i navode, na primer, da dete u hodu okreće stopala prema unutra. Najčešće se to poklapa s vremenom kad je dete naglo povećalo telesnu težinu ili je bilo bolesno ili je nosilo japanke ili kroksice.
U nastavku: Japanke, balerinke, kroksice, skečersice, skejterice, starke su loša obuća!
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Ranko Rajović: Detetu ne treba milion aktivnosti, nego park, šuma i raspust na selu
Generacije su sve slabije, svake godine. To je primetilo i preko 800 učitelja koje smo anketirali još pre osam godina, tvrdi Ranko Rajović, autor NTC programa i osnivač MENSE Jugoslavije,...
Budite im roditelj, prijatelje će deca pronaći i sama
Piše: Vanja Orlović, psiholog Čovek je sklon da idealizuje druge ljude kao i odnose u kojima je. U toj idealizaciji promiče mu nepostojanje reciprociteta između obostranog uzimanja i davanja, što...
Teorija afektivnog vezivanja je pogrešna. Evo šta nauka stvarno kaže
Ljudi sa nesigurnim, dezorganizovazovanim ili odbacujućim stilovima vezivanja ne mogu biti smireni, kaže 60 godina stara teorija afektivnog vezivanja. Međutim, brojne studije u međuvremenu pokazale su da su dokazi za...
Zoran Milivojević: Da li će roditelj biti uzor detetu ne odlučuje on, već dete
Kada kažemo da je neko nekome uzor, onda pretpostavljamo da osoba želi...
A Vase misljenje o tome da deca po kuci hodaju bosa ili u carapicama koje se ne klizaju? Hvala
Ako su vec mogle da se pomenu kroksice kao lose, mogle su se pomenuti i ostale marke patika proizvodjaca koje ne valjaju. Isto tako i one koje su dobre. Najlakse je ljudima koji se ne razumeju podvaliti lose, i onda ih jos i okriviti sto to kupuju, umesto da nam se lepo pomogne i kaze sta valja.
Da se razumemo, kroks nikada nisam, niti cu kupiti, ni detetu a ni sebi jer ih smatram veoma ruznom obucom. S’ druge strane ne razumem poentu sandala i carapa, pa za leto biram obucu koja nece upaliti i oguliti detetu noge. Jos nesto jako bitno u ovom tekstu nije pomenuto, a to je da je najzdravije pustiti decu da hodaju bosa sto vise, i po pesku, ako je moguce.