Ili da će od debelog Vilsona postati veliki Čerčil? Ove ličnosti svedoče o tome šta sve može da se desi, a svi su oni neprevaziđeni geniji, kao što je Betoven bio u oblasti muzike, ili Henri Ford u svetu automobilizma. Ako je verovati pričama, mali Henri je već u sedmoj godini umeo da rasklopi sat i da ga ponovo sastavi. A on nije ništa drugo radio do istraživao, pravio i rasturao, sve dok se jednog dana u njegovoj garaži nije pojavila motorizovana naprava na četiri točka – automobil.
„Ono zbog čega se danas divimo izuzetnim sposobnostima tih ljudi na videlo je izašlo tek onda kada su činili ne ono što se od njih očekuje, već ono što im je važno.“
Ako pokušamo da utvrdimo kada je neko dobio priznanje za svoja izuzetna dela i zauzeo položaj u društvu koji mu zbog tih dela pripada, doći ćemo do obeshrabrujućeg zaključka: upravo se ovi ljudi nisu posebno isticali ne samo u vrtiću ili osnovnoj školi, već nisu bili prvi ni na univerzitetu, ukoliko su ga uopšte pohađali. Naprotiv, većina njih je kasnije tvrdila kako se nisu snalazili u školi i na univerzitetu. Norveški kompozitor Edvard Grig rekao je da je škola u njemu „razvila samo loše strane, a one dobre ostavila netaknute“. U velikom broju slučajeva, geniji su bili loši đaci, neuspešni studenti, čudaci nesposobni da prihvate uobičajen način razmišljanja i ponašanja. Nisu postizali neki poseban školski uspeh, niti su se naročito isticali na fakultetu i dobijali visoke ocene na ispitima. Mnogi od onih koji su obogatili naš život u detinjstvu su bili neuspešni. Džon Lenon je izbačen iz vrtića, a najveći problem Vudija Alena u školi bio je u tome što ga je zanimalo sve samo ne ono što učitelji govore.
Ono zbog čega se danas divimo izuzetnim sposobnostima tih ljudi na videlo je izašlo tek onda kada su činili ne ono što se od njih očekuje, već ono što im je važno. Salvador Dali je po ceo bogovetni dan crtao, a Pablo Pikaso nije hteo da uči aritmetiku. Oni su slikali, istraživali, maštali. I to su radili tako dosledno, kompetentno i uspešno, kako njihovi roditelji, vaspitači i učitelji, nastavnici i profesori nikada ne bi očekivali od njih. Pokazivali su karakter, bili istrajni i svojeglavi. Uporno su postavljali pitanja sve dok nisu našli odgovore koji su ih zadovoljili. Jednostavno rečeno, uvek su bili to što jesu i pokoravali su se samo sopstvenim zahtevima i normama.
U nastavku: Naše škole nisu usmerene na razvijanje đačkih potencijala
