Za svakog petog srednjoškolca u Srbiji prava je sreća što počinje drugo polugodište jer bi, inače, svi oni pali na popravni ispit.
Sa odličnim uspehom na kraju prvog polugodišta prošlo je 21,67 odsto učenika srednjih škola, za razliku od osnovaca gde je skoro polovina odlikaša, 48,94 odsto. Sa nedovoljnim uspehom situacija je alarmantna u srednjim školama, jer čak 22,09 odsto učenika ima najmanje jednu zaključenu jedinicu.
Prema Pravilniku o ocenjivanju učenika u srednjem obrazovanju, “zaključna ocena se utvrđuje na osnovu svih ocena od početka školske godine i sagledavanja razvoja, napredovanja i angažovanja učenika i prikupljenih podataka u pedagoškoj dokumentaciji nastavnika”, što znači da su nastavnici u obavezi da računaju i jedinicu i popravljenu ocenu.
Zaključna ocena na kraju školske godine formira se na osnovu svih ocena u prvom i drugom polugodištu, stoga školarci, a i roditelji treba da obrate pažnju i na ovaj prvi period godine.
Vladan Nicović, član nacionalnog prosvetnog saveta Srbije, objašnjava da učenici dobro vladaju sumativnim sabiranjem i da odlično znaju da mogu da se provuku i nakon nekoliko jedinica. To jeste u redu sa aritmetičke strane, ali se postavlja pitanje koliko je učenik određeno gradivo savladao.
– Učenici dobro znaju da iako dobiju nekoliko jedinica, uz nekoliko boljih ocena, na primer tri jedinice i jednu trojku, imaju prelazni prosek od 1,5 koji uglavnom ostvare pred kraj same školske godine, i to je rešeno pravilnikom o ocenjivanju. Kada postignu te rezultate prema kojima ne ponavljaju ili ne idu na popravni, oni čak prestanu da idu u školu. Ocena jedinica samo jedno znači, da učenik nije savladao određeno gradivo i da bi to gradivo trebalo obnoviti. To više niko ne radi i mislim da se urušio tradicionalni sistem školstva. Te brojke nedovoljnih ocena i izostanaka govore samo jedno, nemogućnost vladanja učenicima. U današnje vreme gotovo je nemoguće izbaciti učenika iz škole bez obzira na ocene i izostanke i u tom haosu stradaju dobra deca. Mislim da su sve strukture krive za tako poražavajuće podatke. Vlada jedna totalna nezainteresovanost za školu kako učenika i njihovih roditelja, tako i nastavnika – kaže Nicović.
Takođe, postoji uvreženo mišljenje da je ocenjivanje na kraju školske godine strože i da profesori tako uglavnom rade kako bi motivisali učenike da bolje uče.
– Opšte je poznato da se strože ocenjuje na kraju prvog polugodišta, i to može da potvrdi svaki profesor. Generalno su slabiji rezultati na kraju prvog polugodišta, ali i te podatke treba uzeti sa dozom rezerve, jer su oni zbirni i ne mislim da je takva situacija u gimnazijama. Mislim da tu postoji dublji problem i da đaci nemaju dovoljnu motivisanost. Takođe, oni koji su krenuli u prvi razred srednjih škola potpuno su nesnađeni sa profesorima, novim predmetima i u novoj sredini – objašnjava za “Blic” Ivan Ružičić, predsednik Upravnog odbora društva direktora škole Srbije.
Autor: Lena Sladojević
Izvor: Blic
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Đaci pobegnu i sa 200 časova godišnje
Autor: Ana Vuković – Mina Ćurčić Kalkulisanje zbog viših ocena, dosađivanje na času, često i lenjost, nedostatak motivacije, ali i pubertetski problemi poput nezadovoljstva fizičkim izgledom i lošeg uklapanja u kolektiv...
Zašto su vrlo dobri đaci najuspešnije vođe
Odgovor na ovo pitanje je jednostavan i može se dati u jednoj reči: ravnoteža. Ravnoteža inteligencije/talenta i veštine komunikacije. Živimo u društvu u kom je petica sve. Važnija je od...
Ljubi prirodu sa svima stvorenjima: 10 dužnosti srpskog đaka iz 1910. godine
Deset dužnosti đaka objavljene su u Politici 19. avgusta iz 1910. godine. Pred početak školske godine trebalo ih je sve upamtiti, i što je najvažnije usvojiti i primeniti. Čitajući ove...
Svaki drugi osnovac u Srbiji – odlikaš! Vredna deca ili loš obrazovni sistem?
Sa odličnim uspehom na kraju prvog polugodišta prošlo je 21,67 odsto učenika srednjih škola, za razliku od osnovaca gde je skoro polovina odlikaša, 48,94 odsto. Sa nedovoljnim uspehom situacija je...
Nema komentara.