Moj sin sinoć kaže, dok tone u san: „Ti si moja najbolja mama. I da nisi tu za mene, i da si loša, ti si za mene jedina i najbolja“
Mene je to dirnulo, to je čisto dečje srce, mama je za njega – najbolja.
Mislite o tome.
Jer svakom detetu je mama – jedina.
Roditeljstvo je prostor u kome možemo da delujemo, jer smo odrasli i više znamo u odnosu na dete. Ono nije, a upija sve naše kao sunđer.
Roditeljstvo je prostor u kome smo prilično moćni u odnosu sa detetom.
Koristimo tu moć u najboljem interesu deteta.
Ne moraju mama ili tata da budu najbolji.
Dovoljno je da sa njim razgovaraju. Da saosećaju s njim. Da se igraju s njim. Da ga uvaže, posebno njegova osećanja.
I ne grešimo mnogo ako ne pružamo to svaki put detetu.
Neće dete zameriti roditelju što roditelj nešto ne može da mu pruži.
Posebno neće za materijalne stvari.
Ali: mnogo toga možemo detetu da pružimo.
Mnogo više možemo mi nego dete.
Mislite o tome. Ja mislim svaki dan, posebno kad vidim šta loše roditeljstvo može učiniti ljudima. Odraslim ljudima koji su kao deca bila zanemareni, odbačeni, kritikovani, napušteni, kažnjavani.
Zato ponavljam: možemo da se potrudimo da budemo dovoljno dobri roditelji, a dete nam neće ništa zameriti, dok jednom ne odraste i počne da se sapliće o naše greške. Neće ni tada, ali će nositi teret lošeg vaspitnog odnosa.
Koje, ako ne osvesti, može ponavljati i prema svom detetu.
Mislimo o tome. Ponavljam: lakše je nama nego detetu da budemo dovoljno dobri. Jer dete je, kako god okreneš: uvek dobro. Štaviše: ono je najbolje, za svog roditelja. Čak i onda kad se ponaša najgore. Dete je to.
Biljana Ćulafić, psihoterapeut i pedagog
