Bez sumnje, tri najvažnije stvari u odgajanju tinejdžera su sledeće: odnos, odnos i odnos. To je ono što nas veže i ono što određuje osnovni ton naših života. Bez toga sve vrlo brzo počinje da se raspada.
Odnos je eliksir za istrošene emocije i stresan život.
U ogromnoj meri, upravo u tom delu žanjemo ono što smo posejali. Vaše dete je sve vreme beležilo poene u svoju knjižicu, a u tinejdžerskom dobu će sve to sabrati i pokupiti nagrade. Ako tokom njegovog detinjstva niste ulagali mnogo rada, onda ćete imati probleme. Ne možete kupiti njegovo lepo ponašanje u tinejdžerskom dobu novcem ili mobilnim telefonima i ne možete zahtevati poštovanje ako se niste potrudili da ga zaradite.
Uostalom, i možete, ali vas to najverovatnije neće nikuda odvesti, samo ćete se još dublje zaglibiti.
Svi disciplinski sistemi zasnivaju se na čvrstom temelju odnosa. Bez takve osnove nemate ulaganja koja biste mogli naplatiti. Morate najpre razviti neku temeljnu povezanost da biste mogli početi da izdajete naređenja.
Ako ste od onih roditelja koji su postizali disciplinu kroz strah dok su im deca bila mala, onda ćete uskoro biti u nevolji, ako već niste. Strah ima efekta samo dok deca ne postanu veća od vas. Ka da budu prestala da se plaše, bićete bogovski nadigrani. Tada međutim nemojte kriviti njih: ako vladate pomoću straha, onda ćete na koncu za to morati da odgovarate, i to je pravedno.
Takva je uvek bila sudbina diktatora.
Odnos je važan jer će deci biti očajnički potreban roditelj koji će im pomoći da prežive te burne godine. Treba im neko na koga se mogu osloniti, neko za koga znaju da će uvek biti na njihovoj strani, i u dobru i u zlu. Ipak, njima ne treba šašava naivčina koja će verovati u sve što ona kažu i koja će se boriti umesto njih. Naprotiv, treba im neko ko razume da je ponekad najbolji način da zaštitite nekoga do koga vam je stalo jednostavno da ga pustite da malo oguli kolena. Vaša deca moraju znati da ćete ih uvek voleti, ali i da ćete ih uvek smatrati odgovornim za njihovo ponašanje.
Ono što im nije potrebno to je da im vi budete drug. Taj izbor je loš i skoro se uvek završi u suzama. Svet je prepun potencijalnih drugova, ali vaša deca imaju samo jednu majku i samo jednog oca. Ako izgubite jednog prijatelja, uvek možete sklopiti nova prijateljstva, ali nikada ne možete naći novog tatu ili novu mamu. Njih imate samo po jedno. Ne možete biti i roditelj i drug. Roditelji čine ono što drugovi ili ne bi mogli ili ne bi hteli. Roditelji donose teške odluke i govore ne.
Vi ste im roditelj, a ne drug. To ne znači da ne možete provoditi vreme s njima, pričati ili se ludirati, jer bez sumnje sve je to potrebno. Zabavljajte se s njima kad god možete, samo ne odbacujte ulogu roditelja u korist drugarstva.
Ako ni zbog čega drugog, a onda barem zato što je ružno videti tako nešto. Roditelji koji se trude da svojoj deci budu drugari liče na neprihvaćenu decu koja očajnički pokušavaju da se dopadnu prihvaćenoj deci. To vam nikada neće uspeti, a deca će biti zločesta prema vama. Ako ste roditelj, barem možete s vremena na vreme da zarežite na njih.
Najdžel Lata (Nigel Latta) je otac, dečji psiholog i terapeut koji je više od dvadeset godina radio sa najproblematičnijom decom i savetovao roditelje. Najnovija saznanja o vaspitanju dece predstavlja jednostavno i duhovito. Autor je pet knjiga o vaspitanju dece različitog uzrasta, među kojima je bestseler Tinejdžeri – Kako im postaviti granice i pri tom sačuvati živce u izdanju Psihopolisa.
Izvor: Detinjarije.com
