Ova deca više doživljavaju grdnje učitelja, nastavnika i roditelja kao i razgovore koji se svode na monologe i davanje recepata od strane odraslih, i obavezan zahtev da se slično ponašanje „više ne ponovi!“.
Preteranu živahnost kod mališana, stručnjaci ne tretiraju kao poremećaj ponašanja ili bolest, već različitost u temperamentu. ADHD sindrom karakteriše nestabilna pažnja, impulsivnost, rasejanost i hiperaktivnost, pišu “Večernje novosti”.
Naučnici pronašli vezu između leka i poremećaja kao što su autizam i ADHD.
Mada su fizički bezbedna, ova deca žive u “menalnoj” ratnoj zoni u kojoj neprestano trpe napade roditeljskih strahova, želja i ambicija
Ukoliko se nastavi sa ovakvim trendom učestalosti, sredinom ovog veka može se očekivati da sva deca imaju ADHD
Šta bi prosečni zaposleni roditelj radio sa detetom koje beži od kuće, ne ide u školu, pentra se po drveću, ima sopstvenu bandu, krevelji se, daje mački svoje sirupe kad se razboli, tuče se, ne sluša, učenje mu je dosadno, ne voli da ide u crkvu nedeljom, i pažnja mu zasigurno neće trajati toliko dugo koliko zahteva izrada domaćeg?
Šizoidna majka
Zoran Milivojević: Kada roditelj vređa
Samostalno dete – mali trikovi koji će mnogo pomoći
Teško je kad rešiš da vaspitavaš ispravno, dok ostali roditelji rade drugačije
Priča jednog psihoterapeuta – kako roditelj želeći dobro naudi sopstvenom detetu
“Uradi sam” jednostavni i jeftini kostimi za maskenbal – 20 najslađih ideja!
