To su prevaziđeni stavovi iz prošlog veka, kaže dr Aland Kazdin, profesor dečije psihologije sa univerziteta Jejl. Iza napada besa uopšte ne mora stajati ljutnja.
Dete koje ima potrebu da uvek izaziva sukobe sa drugima zapravo je, usled lošeg odnosa sa roditeljima, izgradilo odbrambeni mehanizam koji drugi doživljavaju kao agresivnost i nedostatak samokontrole. Evo nekih stvari koje možda nesvesno činite, a koje doprinose neprijateljskom stavu deteta prema okruženju:
Posle škole igrali su fudbal i Nikola je primio gol. Marko mu je zbog toga udario šamar. Nikola se, po dogovoru sa roditeljima, nije tukao i nije mu vratio, već je ispričao roditeljima.
Da kojim slučajem Denis Napast, nestašni strip junak, danas odrasta negde u Srbiji, zabrinuti roditelji bi ga poveli kod psihologa koji bi mu lako udelio dijagnozu hiperaktivnog deteta sa poremećajem pažnje.
Deca primećuju kad njihovi roditelji jako reaguju na nešto, posebno kad je zabrana u pitanju. I ako pomisle da je igranje plastičnim oružjem nešto jako bitno jer je strogo zabranjeno, upravo to može da privuče njihovu pažnju mnogo više.
U svađe vršnjaka ne treba se mešati dok nema agresije i jedno dete nije u nepovoljnijem položaju. Konstruktivno rešavanje konflikta uči decu toleranciji i zauzimanju za sebe
Mjuzikl „Sela sam, pa šta” u izvođenju Muzičko-plesnog teatra „Iskrice” ponovo se vraća pred publiku 9. juna u Radničkom domu (Bulevar Mihajla Pupina 24, Novi Sad).
U okviru projekta „Vratimo decu prirodnom toku“ u Novom Sadu i Nišu uspešno je održano NTC predavanje za roditelje na temu „Vratimo decu prirodnom toku - da li mi to pogrešno spremamo decu za budućnost?“
Vremenom uče da su emocije nešto što treba kontrolisati ili sakriti, a ne razumeti. Ali emocije ne nestaju – one samo nađu drugi izlaz. Najčešće kroz ponašanje koje odraslima izgleda „problematično“.
Povodom Nacrta zakona o zabrani mobilnih telefona u školi udruženje Partneri Srbija organizuje onlajn debatu u kojoj će učestvovati učenici, nastavnici, stručnjaci...
