Roditeljima je nekada teško da se snađu u moru informacija i saveta u vezi s odgojem dece. Oprečna mišljenja umeju da ih zbune, pa se tako nametnula i dilema da li deci treba čitati bajke ili ne.
Problem u ovakvim bajkama vide oni koji smatraju da ovakve priče nepotrebno traumatizuju decu, kvareći im radost srećnog detinjstva. Bajke se vide kao najraniji promotori nasilja i politički nekorektnih seksualnih stereotipa. Pišu se nove bajke ili se stare menjaju kako bi postale prihvatljivije.
Uživajući u bajci, dete, na maštovit način, konkretizuje svoje strahove i svoje potrebe, sagledava puteve rešenja , prazni rezervoare nesvesnog
Moj sin Vid je prošle sedmice pošao u školu. On ima autizam. Svi radimo i spremni smo da se suočimo sa nedaćama koje život često nosi. Sistem u Srbiji je, međutim, građen drugačije i izbora nema mnogo.
Dobre priče poučavaju decu tako što ih pripremaju da uoče, razlikuju i vrednuju svoja osećanja, misli, i postupke, ali, takođe, i da naslute i prepoznaju osećanja, misli i postupke kod ljudi iz svog okružnjenja.
