Imati unuke pravi je dezert života, pročitala sam jednom. Gledajući svoje roditelje kako u mojoj deci uživaju, potpuno shvatam ovu izreku. I to, baš uživaju. Upijaju svaki trenutak, kao da se boje da ne propuste nešto jako važno. I razumem zašto je to tako. Negde su ostali željni nas, svoje…
Iako sam porasla, moja mama i dalje radi se one majčinske stvari koje je oduvijek i radila, sada i za mene i za moje bebe.
Osamdesetih godina, američki antropolog Kristen Houks i njeno dvoje kolega su na severu Tanzanije, našli čuvenu “hipotezu o bakama”, koja kaže da starije žene ne pomažu samo unucima, već im i produžavaju život i podaruju bolje zdravlje. Tek sada, u doba kada penzioneri postaju najbrojnija “kasta”, ova teorija dobija na značaju
Svako dete bi trebalo da ima jednu ovakvu babu, koja ume da zabavi i nauči, i koju ipak ne može da zameni nijedan vrtić.
Rizik od ovog oboljenja genetski može da se prenese preko jajne ćelije čak i na drugu generaciju
Više od polovine ispitanih klinaca kažu da više vole da provode vreme sa bakom, nego sa mamom, a evo i zašto.
Žena nadživi svoje “reproduktivno umeće” za oko 20 godina, što ne radi skoro nijedan drugi sisar u prirodi
Kao što moja generacija nije znala za „pubertetske probleme“, tako one nisu znale za stres. Dobro ili loše raspoložene, išle su dalje.
