Moja mama mi i dalje maše da me pozdravi kad odlazim.
Stoji u dvorištu ispred kuće i maše mi. Ponekad mi pošalje i poljubac.
I dalje mi napravi da jedem kad dođem da je posjetim. Sve moje omiljene obroke pravi upravo ona. Jednostavno ima nešto u njenom načinu kuhanja.
I dalje mi kupuje nasumične stvari koje vidi u prodavnici a za koje pomisli da bi mi se mogle dopasti. Obično je u pravu.
I dalje dopušta da je nazovem kad mi je dosadno i samo mi treba neko za razgovor.
I dalje me zagrli tako da se sruše svi zidovi koje eventualno imam i da se rasplačem ako nisam u redu.
I dalje brine o meni kao što je brinula i kada sam bila mala. Ne umije protiv sebe.
Ponekad kada se uhvatim da sam tužna zbog toga koliko brzo odrastaju moja djeca, pomislim na svoju mamu i to koliko je volim i koliko mi znači.
I sjetim se da se srce jedne majke ne mijenja samo zato što su joj djeca sada odrasli ljudi. Niko nikada ne može uzeti to mjesto u srcu koje zauzima majka, bilo da ste odrasli ili ne.
Iako sam porasla, moja mama i dalje radi se one majčinske stvari koje je oduvijek i radila, sada i za mene i za moje bebe.
I dalje stoji ispred kuće, sijalo vani sunce ili padala kiša, i maše nam dok odlazimo.
Prevela: Saša Leper
Izvor: Lolamagazin
