„Talentovano dete treba pratiti, posmatrati i podržavati. To je osnova svih njihovih ostvarenja i uspeha posle, a nama kao roditeljima to je jedna velika obaveza, da to vidimo, prepoznamo i da budemo tu uz njih.“
U današnje vreme često čujemo “moj Miloš je talentovan za…”, “Vesna je nadarena za matematiku…”, ali to nije uvek tako, jer roditelji često imaju subjektivno viđenje stvari kada su njihova deca u pitanju.
Nadarena deca zahevaju drugačiji pristup roditelja, ali i učitelja. Kako bi se podstakao pravilan razvoj i kako bi se dete usmerilo da iskaže svoj potencijal, važno je napraviti odgovarajuće uslove za to.
Nesvesnim i uvek dobronamernim roditeljskim postupcima, kao i željom da osiguramo uklopljenost darovite dece u društvenu okolinu i nastojanjem da ih zaštitimo od nerealnih snova, otupljujemo četiri oštrice njima urođene kreativnosti: smisao za drugačije, hrabrost, uverenje da nema nemogućeg i samostalnost
Veliki broj istraživača sada zastupa tezu da nadarenost ili talenat uopšte ne znače to što mi mislimo da znače, ako uopšte išta znače. Nekoliko njih tvrdi da samo postojanje darovitosti, kako su to obazrivo predočili, nije potkrepljeno dokazima.
