Sa navršenih godinu pomislila sam “On će samo kasno progovoriti.” Ali jedna godina se pretvorila u dve i odjednom smo imali živahnog i inteligentnog dečačića koji je bio sve nezadovoljniji. Udaranje glavom, ujedanje, vrištanje, plakanje, guranje, lomljenje igračaka i suze, suze i sve više suza. Onda je napunio tri godine, a mi smo se još borili da razumemo jedni druge.
Logopedi i dečji psihijatri upozoravaju da sve veći broj mališana od dve ili tri godine nije izgovorio prve reči. Većinu vremena provode ispred televizora, pa i kad progovore to je mešavina maternjeg i engleskog jezika
Dete koje nije počelo da razvija govor a ima tri i više godina jeste realan faktor roditeljske brige, a potreba za uključivanjem u logopedski tretman je više nego neophodna.
Dečaci ne uče šta znači biti muškarac iz jedne rečenice ili saveta – već iz primera koje svakodnevno gledaju. Zato je važno da tokom odrastanja imaju više zdravih muških uzora.
Usled opšteg ubrzanja životnog tempa, javila se otežanost realizovanja svih obaveza u toku 24 sata, a to stvara utisak o značajnom ubrzanju protoka vremena. Istovremeno, savremene digitalne aplikacije za komunikaciju zamenile su živu reč što vodi ka površnosti, pa i socijalnoj otuđenosti.
Piše: Marija Bulajić Škuletić, sociološkinja
Rađanje većeg broja dece ili, s druge strane, ostanak bez potomaka u vezi se kraćim životnim vekom i bržim biološkim starenjem, pokazali su rezultati nedavne studije koju je sproveo tim istraživača sa Univerziteta u Helsinkiju u Finskoj.
