Prethodne studije su ukazivale na važnost čitanja deci, ali ono što je toliko važno u ovoj studiji jeste što pokazuje da nije važan samo ukupan broj reči, već i aktivacija moždanih centara, a tu je interakcija presudna.
Logopedi i dečji psihijatri upozoravaju da sve veći broj mališana od dve ili tri godine nije izgovorio prve reči. Većinu vremena provode ispred televizora, pa i kad progovore to je mešavina maternjeg i engleskog jezika
Iako naučnici savetuju da deca mlađa od dve godine ne bi trebalo da gledaju televiziju, u praksi je ipak drugačije.
Ono što je najteže prihvatiti, je to da su za neke od problema sa govorom krivi su i sami roditelji, odnosno okolina, jer u komunikaciji sa decom ne koriste pravilne obrasce.
Ovo dvoje mališana, nisu izolovani, već učestali slučajevi. Na žalost, roditelji to često ne primećuju ili ne žele da prihvate. Ono što oni primećuju jeste da njihovo dete govori strani jezik i ponose se time.
Zbog komplikacija na rođenju, Amber dugo nije mogla da govori, a prva rečenica koju je izgovorila bila je upućena magarcu
Pametni mobilni telefoni i tableti koji se daju sasvim maloj deci jedan su od razloga zbog čega ona sve kasnije počinju da pričaju, postaju sve više lenja i nezainteresovana za okolinu.
Deca u Srbiji sve kasnije nauče da govore, mnoga do četvrte godine znaju da kažu samo “mama” i “tata”, upozoravaju logopedi i pedagozi.
Roditelji, ako dete ne progovori do 12 meseci, nemojte to otpisivati na lenjost ili genetiku, jer je vrlo moguće da se radi o kašnjenju u ranom razvoju.
Roditelji su obično nestrpljivi da čuju prve reči svog deteta. Ako ste nestrpljivi da počnete verbalnu komunikaciju, poslušajte savete stručnjaka.
