Anđa je volela da ide kod bake. Tamo je sve bilo njeno. Tamo su se one bavile malim velikim stvarima. To su one stvari koje su male kad ih radiš, a velike kad ih se sećaš.
Možemo li se vratiti korenima i omogućiti našim najmlađim generacijama da, uprkos svojim neodložnim obavezama, ipak mogu da uživaju u stvarima koje su nama tako dragocene i kojih se tako rado sećamo?
Da li je trpljenje dozvoljeno? Koja je granica trpljenja? Kako izaći iz okvira koji te melje i vređa ako sistem tvoju bol ne prepoznaje? Ako je omalovažava? Kako se odbraniti ako si sam? Trebaju nam ovakvi odgovori u ovom vremenu nasilja.
Prvi nespretni pokušaj puzanja. Prvi osećaj čvrste hrane u ustima. Možda čak i prvi zagrljaj u naručju vaše majke. Možda se svega toga ne sećamo, ali istraživanja sugerišu da naš mozak ta sećanja čuva na sigurnom mestu. Svakako su „zaključana u našoj glavi“, sugerišu nove studije.
Ako mlada osoba veruje da će sistem obezbediti pravedan ishod, njena snažna potreba za osvetom slabi, što daje više prostora prefrontalnom korteksu da preuzme kontrolu.
Deca od roditelja i staratelja dobijaju temelje koji se kroz kasniji proces socijalizacije nadograđuju. Ne možemo, kao podrazumevano, očekivati od njih da u ranoj životnoj dobi pokažu nešto što im nismo pružili kao primer. Piše Marija Bulajić Škuletić, sociološkinja
Povodom Svetskog dana mačaka otkrivamo zanimljive činjenice o ovim tajanstvenim ljubimcima – od njihove istorije i uloge kroz vekove, do najomiljenijih rasa i razloga zbog kojih ih volimo.
