Obično im govore: „Srce mamino, pile babino, ako pojedeš malo belog mesa i šargarepe, dobićeš to i to…“ Zapamtite, deca uče po modelu, upijajući sve, kao sunđer. Za svega sedam dana takav roditelj dobiće od deteta odgovor: „Hoću, ako…“ I tu počinje neprestana „igranka“.
Onlajn igra "Plavi kit" još jednom pokrenula rasprave o bezbednosti najmlađih na internetu. Mnogo je samodestruktivnih sajtova koje posećuju mladi, tvrde psiholozi
Mnogi roditelji kažu: Ako smo se mi mučili, ne moraju naša deca. Zamislite, oni rad doživljavaju kao muku. Rad u kome treba da se otkriva zadovoljstvo.
Hoće li deca u Srbiji uskoro moći da prijave roditelje ukoliko ih samo popreko pogledaju ili blago udare po turu za neposlušnost, pitanje je koje su pokrenuli stručnjaci posle najava da bi srpska skupština mogla već početkom naredne godine da izglasa zakon kojim bi bio uveden dečji zaštitnik, odnosno ombudsman.
Deca se odgajaju kao božanstva što onemogućava njihovu pripremu za realan svet. Roditelji ih štite od obaveza i onda upadaju u sopstvene zamke jer deca postaju teška za komunikaciju.
U svetu u kojem se detinjstvo sve češće ispunjava obavezama, treninzima, radionicama i različitim aktivnostima, lako zaboravljamo jednu važnu stvar: dete se najviše razvija upravo onda kada se igra slobodno.
„Dečiji naučni karavan” donosi novu dinamiku: ova jedinstvena avantura pakuje kofere i stiže direktno na Lidl parkinge u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Požegi, kao i na posebno odabrane lokacije u Kragujevcu, Subotici, Zrenjaninu, Šapcu, Kraljevu i Novom Pazaru.
Svaka generacija nosi svoje i loše strane i vrednosti. Iako nam se ponekad čini da su današnje generacije klinaca, nekako logično, ispred onih iz devedesetih, stvari nisu uvek onakve kako izgledaju.
“Neka deca ne biraju sport prema tome šta drugi očekuju od njih, već prema tome gde se osećaju slobodno, prihvaćeno i radosno. Jer igra ne pita ko si, koliko si brz, da li si dečak ili devojčica i hoćeš li jednog dana osvojiti medalju. Ona samo želi da se igra.”
