Ovaj naum vlasti oštro je kritikovao psihoterapeut Zoran Milivojević, ustvrdivši da je to još jedan napad na roditelje i porodicu. Sa uglednim psihoterapeutom saglasni su i drugi viđeniji stručnjaci. Oni ne spore da nasilje nad decom mora da bude sankcionisano, ali ukazuju da se novom institucijom prava dece stavljaju iznad roditeljskih. Takođe i da se nastavlja sa razvlašćenjem dečijih autoriteta, što je započeto u školama sužavanjem prava nastavnika.
Zoran Milivojević je doživeo oštre napade nevladinog sektora kada se usprotivio nacrtu Građanskog zakonika. On je tada ukazivao na naum da roditeljima bude pripisano zlostavljanje i za najblaže telesno kažnjavanje dece, a sada ističe da Srbija sada hoće novu navodnu odbranu mališana od roditelja.
– Ne samo da je reč o dupliranju funkcija i rasipanju novca, jer već imamo zaštitnika građana za prava dece, već je to i nastavak ataka na porodicu i roditelje – upozorio je Milivojević preko Fejsbuka, poručivši roditeljima da treba da prepoznaju opasnost u slatkoj bomboni u kojoj je otrov sa odloženim dejstvom.
Milivojevićeve stavove dele i drugi stručnjaci, a specijalista medicinske psihologije dr Vlajko Panović navodi da u praksi ima više slučajeva da deca maltretiraju roditelje, pa nameće i pitanje da li da se uvede isti zakon i za zaštitu roditelja.
To potkrepljuje i primerom sutuacije u kojoj su 9-godišnja ćerka i tri godine stariji sin neprestano zlostavljali majku.
– Devojčica ju je tukla, a dečak joj je čitao Zakon o pravima deteta. Izmučena žena se na kraju odlično dosetila i rekla im da se spakuju da ih odvede u Centar za socijalni rad, da bi imali izbor hoće li da žive u svojoj porodici ili na nekom drugom mestu – priča dr Panović.
Vaspitanje nije nasilje
Da Srbija ovakvim zakonodavstvom ide u pravcu da sve proglasi nasilništvom, smatra specijalista medicinske psihologije dr Vlajko Panović, koji akcentira da prihvatanje nakaradnih EU stavova može dovesti do nasilnog odvajanja dece od roditelja.
– Pitanje je i zašto se niko ne bavi podvlačenjem jasne granice u vaspitanju. Jer, ako neko tera svoje dete da uči, ono može tu situaciju da prekrsti u nasilništvo. Nije hvatanje za ruku nasilje, ali se očito u zakonu naopako shvata proces vaspitavanja i prenaglašeno tumače prava deteta – pojašnjava ovaj psiholog za „Vesti“.
Ministar za rad, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin kaže da dečji zaštitnik treba da se bavi isključivo detetom, njegovim pravom i razvojem.
– Ta institucija će pomagati ostalim državnim organima da bolje i efikasnije koriste državne resurse, ali i da upozori kada negde grešimo – obrazložio je Vulin nacrt zakona koji je Vlada Srbije već predložila.
Ovakvo obrazloženje, prema rečima dr Panovića, pokazuje da se nigde ne pominje sve agresivnije medijsko nasilje nad najmlađom populacijom.
– Emituju se crtani i igrani filmovi prepuni agresije. Da li je dovoljna zaštita naznaka da je zabranjeno za decu mlađu od 12 godina. Pogubne su i video igre koje decu pune agresivnošću, a ona je prenose u odnose sa drugima. Zato se mališani moraju zaštiti od bolesnih sadržaja – apelovao je Panović.