Deca se odgajaju kao božanstva što onemogućava njihovu pripremu za realan svet. Roditelji ih štite od obaveza i onda upadaju u sopstvene zamke jer deca postaju teška za komunikaciju.
Savremena porodica zapravo je skup pojedinaca koji žive paralelne živote u istom stambenom prostoru. U njoj nema razgovora kakve pamte naši stari iz vremena sakupljanja oko ognjišta kada se, nakon radnog dana, pričalo o svemu životno važnom, mladež poučavala, hvalila, ukorevala… Institucija braka je u ozbiljnoj krizi. Olako se u njega ulazi, ali još brže izlazi. Početak svega je, čini se, u „svadbenim nadmetanjima“ porodica mladenaca – uskliku „zgazi ga“ mladinih pred oltarom i plemenskom likovanju mladoženjenih na nevestino uzimanje prezimena. Supružnici često razvijaju takmičarske umesto partnerskih odnosa, a Bog nas je stvorio različite kako bismo mi stvorili porodicu, ocenjuje specijalista medicinske psihologije dr Vlajko Panović, klinički psiholog Vojno- medicinske akademije u Beogradu.
Govoreći o temi „Kriza savremene porodice“, na tribini koju je Svetosavska omladinska zajednica priredila u konferencijskoj sali Višeg javnog tužilaštva, dr Panović je istakao da se danas kroz razne New age filozofije forsira individualizam, meditativno spajanje sa „univerzalnom inteligencijom“ koje daje iluziju moći i čini čoveka potpuno nemoćnim za osećanje empatije, otupelog na bol i solidarnost. Nasuprot New age modelu stoji hrišćanski model vaspitanja, koji ostvarenje čovekove ličnosti vidi u kontaktu sa prirodom i drugim ljudima. Današnjem čoveku život je tehnički olakšan, ali istovremeno čovek je tehnikom zarobljen, usamljen i nesrećan.
– Imam sve više dece zavisnika od društvenih mreža i video-igrica sa kojima radim. Ne želim ni da pokušam da zaustavim točak istorije, ali moramo naći načina da se odredimo prema sadržajima savremenog doba, a da sačuvamo ono što je tradicionalno dobro. Odrastao sam u višečlanoj porodici u kojoj je deda organizovao obaveze nama deci, a mi bezuslovno prihvatali. Danas imamo porodice u kojima decu ne mogu da nauče da izbace smeće, ručaju na vreme… Teško se prihvataju uloge što otežava usvajanje radnih navika. Takođe, postoje teškoće u postavljanju granica… Deca se odgajaju kao božanstva što onemogućava njihovu pripremu za realan svet. Roditelji ih štite od obaveza i onda upadaju u sopstvene zamke jer deca postaju teška za komunikaciju. Nedostaje zajedničko vreme i spontani porodični izlasci. Savremene porodice sve teže nalaze mesto i vreme za to, a time nedostaju razgovori, takt i strpljenje u međusobnim odnosima – deo je bogatog terapeutskog iskustva dr Vlajka Panovića.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Jung: Žmureći na svoje nedostatke, odrasli se dočepao vaspitavanja deteta
U odraslom se krije dete, večito dete, koje se još uvek formira, nikad kompletno, kome su potrebni stalna nega, pažnja i odgajanje. To je deo ljudske ličnosti, koji želi da...
Reč psihologa: Zašto su svađe između braće i sestara zapravo dobra stvar
Bilo da je razlog svađe običan keks, igračka ili nešto ozbiljnije, jednostavno morate prihvatiti da je to nešto što je normalno i nešto što je nemoguće izbeći. Ipak, prema mišljenju...
Jesper Jul: Danas postoje dve vrste roditelja koji neizbežno zapadnu u nevolje
Piše: Jesper Jul Pre samo 25 ili 30 godina postavljanje granica je bilo daleko jednostavnije nego danas. Tome je doprinela prvenstveno usaglašenost društva oko postavljanja granica unutar porodice, institucija, škola,...
Parentifikovano dete
Svi poznajemo neku „starmalu“ ili „starmalog“, decu koja su zrela za svoje godine i koja se ne ponašaju u skladu sa godinama koje imaju. Oni se brinu o mlađoj braći...
Nema komentara.