šta vi mislite, što nam se neke stvari sviđaju: da li zato što se rodimo tako ili zato što nam otkad znamo za sebe samo to kupuju i onda nam se sviđa iz navike i jer ne znamo za neke druge opcije? i ne mislim tu samo na igračke, već i na mnoge druge stvari koje nekako radimo po navici jer je neko rekao da tako treba, a ne znamo ni ko, ni kad, ni čemu.
Ljudi misle, ako svako može da radi ono što ja radim, zašto to ne bih prepustila drugima — vrtiću ili školi? Ali ja ne želim to da prepustim drugima. Meni se dopada moj posao.
U najvećem broju slučajeva, dečaci su ti koji su prikazani kao aktivni, radoznali, istraživači, pobednici. Devojčice su prikazane najčešće kao objekti, pasivne; njihova se vrednost meri drugačijim vrlinama, među kojima se kao najvažniji ističu lepota i fizički izgled.
Mogu li žene imati sve – i blistavu karijeru na kojoj im zavide i sjajan porodični život u kome uživaju? Vreme je da prestanemo da se zavaravamo da mogu, poručuje žena koja je zbog dece napustila jednu od pozicija moći. Superžene ne postoje, osim u izuzetnim okolnostima, ali ni muškarci koji imaju “sve” nisu ništa brojniji, zaključuje ona.
“Kad sam provodila vreme sa ćerkama, osećala sam se krivom što ne radim. Kad sam radila, osećala sam krivicu što nisam sa bliznakinjama.”
Šta se desilo sa devojčicom kratke kose, u farmericama i kariranoj košulji, koja se pentra po drveću i koja ne mari za klasičan pojam žensvenosti? Poslednjih decenija podvrgnuta je princezifikaciji pa sada, umesto da se vere po drveću, mora da pazi da joj ne padne kruna s glave.
Da li je kuvanje za vas dosadna i naporna obaveza koje biste se sutra odrekli, kad biste mogli da ubedite svoje najbliže da su od supe iz kesice ukusniji samo krompir pire u prahu i lazanje iz mikrotalasne? U tom slučaju, trebalo bi da znate da vas je dobrano pregazilo…
