Ta zamisao, da ti dete ode negde sa tvojim roditeljima je samo jedan kratak, prekratak period primamljiva i divna...Dok ne kreneš da dete pakuješ, i dok se ne setiš šta sve ti misliš da je tvoja mama zaboravila...
Ne postoji pitanje koje može dugi niz godina da svakodnevno muči žensko čeljade, a na koje ima toliko raznovrsnih odgovora, kao što je to pitanje šta sutra da skuvam?
Svi me nerviraju, svi su nervozni i sebični. Verovatno i ja nerviram sve ostale. A onda se dogodi nešto što te trgne, nešto što te bogovski trgne i natera te da se zapitaš ko si, šta je sve ovo oko tebe i kako si tu dospeo...
I tako je mama iz predgrađa u stisci: od zemlje ne može da se živi pa da sedi kući i gaji decu i brokoli, a od plate možda i može, ali ona zemlja je mami, svi imaju neko povrće u okolini, a ona sad da nema ništa...
Kao što neke porodice ljubomorno i ponosno čuvaju uspomenu na svoje znamenite pretke i prenose priču o njima sa kolena na koleno, neke čuvaju nakit, srebrninu i vredne portrete, nama koji nemamo ni jedno od nabrojanih ne preostaje ništa sem naše pravoslavne vere i tradicije. Mi ljubomorno čuvamo svoje velike radosti –praznike i trudimo se da celokupna atmosfera bude baš prava praznična...
Izvinjavam se svima koji su očekivali neke savete o roditeljstvu počinjući da čitaju ovaj tekst. Neko iskustvo koje bi mama podelila sa vama. Neku kritiku javnosti, obdaništa, skupoće ili gradskog prevoza. Ništa slično - već ste shvatili.
Opozicioni prkosni poremećaj (engl. oppositional defiant disorder = ODD) je termin koji se koristi za decu i adolescente koja pokazuju ponavljajući obrazac prkosnog i negativnog ponašanja prema ljudima
