Parče osunčanog neba, deca i vi

Izvinjavam se svima koji su očekivali neke savete o roditeljstvu počinjući da čitaju ovaj tekst. Neko iskustvo koje bi mama podelila sa vama. Neku kritiku javnosti, obdaništa, skupoće ili gradskog prevoza. Ništa slično – već ste shvatili.

O biljkama, lekovitoj dokolici i nafti

Piše: Jasmina Jovanović

Neočekivanih 12 stepeni u februaru izmamili su moju mlađu ćerku i mene napolje. Starija je u školi, muž na poslu. Nas dve smo ostale kući jer ona pije antibiotik. Šta će onda dete napolju, pitaće se neki savesni roditelji. Pa, eto meni su sunce i kiseonik iznad svake savesti, na stranu što je ovo treći dan antibiotika i što je ona vedra i dobro se oseća. Šalim se, to je na prvom mestu, to što se dobro oseća i što je treći dan antibiotika. A odmah tu su i sunce i nebo i kiseonik. Rešile smo da sedimo u dvorištu i samo se gušterišemo. Ništa posebno. Samo malo sunca i neba. Odužila nam se nešto ova zima. Imam puno posla u kući, kao i sve mame i mogu da je animiram čime god poželim. Ona je dete koje voli i da crta i da secka, da lepi, kroji Cicu krojačicu, gleda crtani, igra se sa lutkama – bilo šta u kući i bilo koja igra napolju. Ali ništa od toga nam ne treba. Željne smo dokolice. Da se gledamo, smeškamo i sunčamo. Dobro, ja pijem kafu a ona čaj. Nismo čak ni stolice iznele, sedimo na debelim baštenskim jastucima na stepenicama terase i ne radimo ništa. Baš ono što dugo priželjkujem da radim. Ćutimo,ali nam nije dosadno. Ona pevuši neku melodiju i kucka prstima po šolji čaja. Ja svakom svojom ćelijom upijam sunce i srkućem kafu. Onaj savršeni trenutak kada se ništa ne dešava a sve je super…

Lekcije koje sam naučila provodeći raspuste u planinskom selu

Mama, a od čega se pravi kafa? – pita me ona

Krenulo je. Obožavam njena pitanja, njeno poimanje stvarnosti, način na koji otkriva svet.

Smeškam se i kažem – Kafa je biljka, znaš. Kada je uberu ne izgleda baš ovako, prvo je suše, peku i ko zna šta još (ne mora dete baš sve da zna) pa je samelju da bi je mi skuvali.

Biljka, znači. -kaže ona – Mogli bi da je posadimo.Da imamo puno kafe kad idemo u goste i kad nam neko dođe.

Ne baš, – kažem ja – ona ti je kao banana, sećaš se.. ne uspeva kod nas.. bilo bi joj hladno.

A od čega se prave trenerke? – pita ona. Vidim da će na tapetu biti sve što nas okružuje. Ali obe uživamo u tom kvizu.

– Od tkanine. Znaš kad kupimo materijal da nešto sašijemo, to je tkanina. A i nju su napravili od biljke. – Ona širi oči, u čudu.

– Trenerka je isto od biljke? – čudi se.

– Pa ne mora da bude. Ali ako je pamučna, znaš da je od biljke.Naravno ni pamuk ne liči na trenerku kad ga uberu, ali onda ga obrade u fabrikama i naprave materijal za trenerku. Kada ga uberu podseća na gromuljicu vate, onu što sa njom skidam lak sa noktiju…znaš?

– Da, znam. A cigare, mama, od čega su one napravljene?

Sad se ja nasmejem. – Zamisli kad su i one od biljke! Biljka koja se zove duvan ima lišće kao, kao recimo kupus ili blitva (nisam baš sigurna, verovatno nešto između), ljudi je gaje, uberu i osuše pa je u fabrikama sitno iseckaju i uviju u papirić … i eto ti cigarete.

Zašto nedeljom vodim decu u crkvu

– Eto, kaže ona – od biljke su a nisu zdrave. Učili smo u vrtiću, znam sve. Znam sve i za drogu.- nešto tišim glasom, poverljivo mi priča.-Neša (inače njen vaspitač) nam je rekao da nije zdrava i da je veoma opasna… Ma, sve znam.

Aha – odsutno kažem ja, u nadi da nećemo predugo ostati na toj temi. Ne da bih je izbegla, nego mi je suviše mala za bilo šta više o tome sem da je droga veoma opasna. A i ne bih da dođemo do toga da se i dosta droge pravi od biljaka… Uf, valjda će pitati nešto drugo…

1 2 Sledeća strana