Kao dete imala sam misao kako bih volela da budem mlada mama i to sam rešila da ispunim u svojoj 25. godini. U porodilištu razmišljam: Dobro, sada si to postigla, pokaži da se fakultet može završiti sa istom lakoćom iako su svi već mislili da nećeš.
Majčinstvo je najlepši, neponovljiv i poseban osećaj, ne postoji vreme i dobre godine za decu. Postoji samo ljubav, sreća i iskreni zagrljaji. Rađajte decu, uživajte u njima i sa njima, uronite u te male ruke i obraze, zaboravite savršenstvo i budite srećni.
Gledam odozgo tu čupavu glavu, šmrcav nosić, dugačke trepavice. Pa male šake koje stiskaju omiljeno ćebence, male bose noge i prstiće koji izviruju iz prevelike sestrine pidžame...
Egoizam je procvetao u meni. Htela sam svoj stari život nazad. Htela sam da budem slobodna. Htela sam da izgledam kao pre porođaja, želela sam da spavam celu noć, htela sam da ne zavisim od njegovih hirova. Htela sam da on spava bez mene, a ja da obavljam svoje stvari. Nisam bila spremna da promenim svoj način života, bilo mi je teško da sedim na jednom mestu i budem vezana za dete
Na juniorskom svetskom šampionatu u mentalnom računanju u Nemačkoj, koje je okupilo najbistrije takmičare širom sveta, učenik iz Srbije, Andrej Živanović, je osvojio prvo mesto i zlatnu medalju u kategoriji juniori od 12 do 14 godina.
Postoje deca koja svet doživljavaju intenzivnije i dublje. Koja posmatraju, promišljaju i pokušavaju da razumeju. Ipak, da ne znači da je tvoje dete rođeno sa greškom samo zato što ne funkcioniše kao većina.
