Ljudi misle, ako svako može da radi ono što ja radim, zašto to ne bih prepustila drugima — vrtiću ili školi? Ali ja ne želim to da prepustim drugima. Meni se dopada moj posao.
Kada čekate bebu svi vam govore da ćete biti uskoro preplavljeni ljubavlju prema svom detetu. Ali, niko vam ne spominje da ćete izgubiti sposobnost da koristite jednu od svojih ruku.
Umesto uopštenih novogodišnjih odluka koje će malo toga promeniti, a mogu nas učiniti nezadovoljnim, hajde da sada, odmah, na kraju decembra prestanemo da radimo stvari koje čine da se loše osećamo u svojoj majčinskoj koži!
Za prvo dete mislite da će u najmanju ruku dogurati do Nobelove nagrade, s drugim bi već bili srećni samo da uspešno završi srednju školu, a treće - ma neka prođe vrtić pa ćete već videti šta i kako dalje
"Shvatila sam da je imati četvoro dece, muža i posao više nego dovoljno zahtevno za mene i počela sam na mobilni telefon da gledam kao na svog neprijatelja"
Dete nije problem, iako njegovo ponašanje ponekad jeste. Kako postaviti granicu, razumeti šta se događa i pomoći detetu da postupi drugačije — bez etiketa i bez odustajanja od odgovornosti.
Povodom Međunarodnog dana mladih, 12. avgusta, SOS Dečija sela Srbija podsećaju na važnost sistemske podrške mladim ljudima koji se suočavaju sa životnim izazovima, ističući da su osamostaljivanje, obrazovanje i pristup tržištu rada ključni preduslovi za njihovu punu društvenu uključenost.
Ako mlada osoba veruje da će sistem obezbediti pravedan ishod, njena snažna potreba za osvetom slabi, što daje više prostora prefrontalnom korteksu da preuzme kontrolu.
Deca od roditelja i staratelja dobijaju temelje koji se kroz kasniji proces socijalizacije nadograđuju. Ne možemo, kao podrazumevano, očekivati od njih da u ranoj životnoj dobi pokažu nešto što im nismo pružili kao primer. Piše Marija Bulajić Škuletić, sociološkinja
