Žena ima nezavidan položaj u društvu, iako je slobodna i ima svoja prava, zarobljena je u sistemu vrednosti i balansira između poslovnog i porodičnog života.
Pravo da vam kažem, i sama sam bila iznenađena činjenicom da imam troje dece. Hej, troje, podosta od nekog ko je na početku studija bio ubeđen da se nikad neće udati,
Mnogi roditelji počinju da preterano preispituju svoje postupke, veruju da su uvek oni odgovorni ukoliko je njihovo dete nesrećno, da dete ne sme da bude nesrećno, da su greške koje naprave teško popravljive, da ostavljaju trajne posledice itd.
Haos na sve strane. Stvari koje bez vikanja ne vide svoje mesto danima, obaveze koje se odlažu i odlažu. U sekundi sam obavila razgovor sama sa sobom i odlučila da je definitivno kraj.
Nakon što su utvrdili i druge moguće rizike postanatalne depresije, istraživači su utvrdili da, što su žene osećale veći bol tokom porođaja, veći je bio rizik od depresije.
Jedna mama je prvi put iskreno progovorila o tome da nisu roditelji oni koji potajno imaju omiljenije dete već su i deca ta koja više vole jednog roditelja. Nažalost, u njenoj slučaju je to bio tata, a u njenoj ispovesti će se prepoznati mnoge mame.
Dete nije problem, iako njegovo ponašanje ponekad jeste. Kako postaviti granicu, razumeti šta se događa i pomoći detetu da postupi drugačije — bez etiketa i bez odustajanja od odgovornosti.
Povodom Međunarodnog dana mladih, 12. avgusta, SOS Dečija sela Srbija podsećaju na važnost sistemske podrške mladim ljudima koji se suočavaju sa životnim izazovima, ističući da su osamostaljivanje, obrazovanje i pristup tržištu rada ključni preduslovi za njihovu punu društvenu uključenost.
Ako mlada osoba veruje da će sistem obezbediti pravedan ishod, njena snažna potreba za osvetom slabi, što daje više prostora prefrontalnom korteksu da preuzme kontrolu.
Deca od roditelja i staratelja dobijaju temelje koji se kroz kasniji proces socijalizacije nadograđuju. Ne možemo, kao podrazumevano, očekivati od njih da u ranoj životnoj dobi pokažu nešto što im nismo pružili kao primer. Piše Marija Bulajić Škuletić, sociološkinja
