Glavni problem kod ovih osoba nije to što su samozaljubljeni, nego to što imaju smanjenu sposobnost da vole druge: očekuju da ih partner obožava, ali njihovo emocionalno vezivanje za druge je površno i plitko
Narcistični roditelji nemaju sposobnost da se emocionalno uključe i empatišu sa decom; kritički su i osuđivački nastrojeni.
U početku, emocionalni vampiri deluju bolje od običnih ljudi. Oni su jednako bistri, daroviti i zanosni kao rumunski grof. Dopadaju vam se; osvajaju vaše poverenje; od njih očekujete više nego od ostalih ljudi. Očekujete više, dobijate manje i retko kada shvatate svoju grešku pre nego što oni nestanu u noći, ostavljajući vas izmoždene s bolom u vratu…
Narcisoidni roditelji gledaju kako da imaju koristi od svakog odnosa i zato im postaje važno da omalovažavaju sve oko sebe kako bi u svakoj situaciji mogli biti na samom vrhu.
Egocentričnost, nesposobnost za samokritiku i slaba ličnost odlike su narcisoidnih osoba, koje to uglavnom postaju u detinjstvu.
Pošto njena deca svetu šalju sliku o njoj samoj, ta deca moraju biti savršena. Ukoliko ne ispune njena očekivanja, sledi razočarenje i bes.
Narcisoidnost koju pokazuju bebe je jednostavnija, sirovija vrsta od one koju pokazuju odrasli, i kod većine dece je to samo prolazna faza.
Stalno lupamo glavu na temu – šta da činimo sa našom narcioidnom decom. Ali, niko ne postavlja pitanje, šta se dešava kada narcisi postanu roditelji?
Roditelji su stalno govorili svojoj deci kako su posebn i da mogu imati sve što zažele u životu. Tek sad shvatili su kako su se njihove roditeljske strategije izjalovile.
Da li vaše dete misli da je posebno? Da li je ikada reklo nešto kao: „Bez mene bi bilo manje zabavno“, ili „Najbolji/a sam“, ili „Deca kao ja zaslužuju više“? Ako je tako, možda gajite narcisa.
