Iz ugla jedne tinejdžerke: Moja generalna proba za svadbu

Da, evo ja sam jedna od onih devojaka koja je punoletstvo proslavila kao svadbu. Ustvari, pre kao generalnu probu jer mi je od svega što sadrži svadba, nedostajao samo mladoženja. Eto, ja sam baš ta. Ali… nećete me naterati da se osećam loše. A evo i zašto…

Piše: Natalija Tomić, 18 godina

Ovo je prvi tekst koji pišem kao punoletna osoba. Jeeeiii… Mislite li da ću sada napisati neki mudar, poučan tekst? Pa… videćemo.

- Advertisement -

Dugo sam čekala ovu 2022. godinu u kojoj punim osamnaest godina. Onda sam čekala da prođe januar. U februaru sam odbrojavala dane. 26. februara sam „brojala sitno“, u satima. U 11 uveče sam izgubila pojam o vremenu. Minut mi je izgledao kao sat. Sve mi se spojilo. Sreća što je stigao moj dan, napokon. Tuga što nisam sa svojom porodicom. Nestrpljenje da dočekam ponoć. Očekivanje ko će me se setiti prvih sekundi tog famoznog 27. februara. Emocije do plafona… Tačno u ponoć iznenadile su me ovogodišnje i prošlogodišnje cimerke. A i šta bi mi bez nas samih? Proslavljeno u stilu. Baloni, krofne, zajedničke fotografije, poruke… Ovo se dešava u ženskom đačkom domu, u vreme kada nam je zabranjeno da se šetkamo po sobama. To ceo događaj čini još interesantnijim. Sad se mislim da li da brišem ovaj deo ili ipak ne mogu da nas upišu retroaktivno. Da se nadam da baš niko neće pročitati…nema šanse.

Tako sam zvanično postala punoletna. Ako ste pomislili kako sam baš fina, mirna i skromna devojčica i da je ta noć bila kraj proslave, ne žurite sa zaključkom. Ako ste upravo mislili da svom detetu ovo pročitate kao primer, nemojte još. Ako ste se zapitali šta je vama trebalo pa ste proslavu punoletstva pripremali kao svadbu, pročitajte tekst do kraja.

Velika rođendanska proslava je bila u subotu, 12. marta ove godine. Tom danu je prethodila priprema ravna pripremi za svadbu. Restoran smo rezervisali još krajem avgusta. U Beogradu je to poprilično traumatično iskustvo jer je izbor veliki a uslovi „može im se“. Dekoracija stolova je restoranska ali nemaju uzorak ili nedaj Bože uzorke pa da može da se bira. Više je onako opisno pa ko može da zamisli… A da, dekoracija se posebno naplaćuje. Mislim se, a koji onda izbor imamo? Da kažemo gostima da obuku dugačke rukave pa da ih koriste umesto salveta. Fotograf je takođe restoranski. Naravno, i to je opisno. Piće je restoransko, opisno. Hrana je isključivo restoranska, opisno. E moja Natalija, kažem sama sebi, mnogo ti gledaš filmove. Ja sam zamišljala uzorke, pa ja kao biram. Ipak sam morala da se oslonim na roditelje u potpunosti. Osim finansijski što je drugi deo priče, verovala sam u njihovu sposobnost zamišljanja. Ja dok ne vidim uživo, dok ne čuknem… ne ide. Uvek očekujem više, bolje, lepše… pa se često razočaram.

Sledeća obaveza je bio spisak gostiju. Raspored stolova i sedenja je ozbiljan posao. Tek kada dođete u ovu situaciju shvatite koliko ljudi ne može za isti sto. Ne bi oni ni u istu prostoriju. Da se pitaju ni u isti grad. A tek, ko će sesti bliže slavljeničkom stolu… Prvi red, drugi red… To dođe kao javni raspored: najvažniji, manje važni, nevažni… A ko uopšte zove nevažne ljude? Ali uz sav trud, nema teorije da se neko ne nađe uvređen.

Zaglavila sam se i kod haljine. I ono što mi se otprilike sviđalo, ispostavilo se da ili uopšte nije moj stil, ili nije ništa posebno. Kada mi haljina ne teba čini mi se da po prodavnicama nema šta nema. Kada mi treba, shvatim da u stvari nema ništa. Ili je preeeskupo. Noćna mora. A uz haljinu treba uskladiti i štikle, torbicu, frizuru i šminku. Znači, mora da postoji redosled a nervozu unosi činjenica da posle nema predomišljanja.

Da ne zaboravim tortu. Mesecima sam guglala, pregledala sam stotine torti, i jednog trenutka više nisam imala pojma šta mi se sviđa. E, tu sam imala ludu sreću. Ženska ekipa je preuzela izbor tako da su torta i slatki sto bili iznenađenje. Nisam mogla ni da zamislim da takva torta postoji. Mislim i nije… do mog rođendana.

- Advertisement -

Uz sve ovo, potrebna je i muzika. I to vam je nekako na sreću. Dobro je ako se pevačica ne ubije u prva tri sata. Posle nemate pojma ni šta peva ni kome peva. Moj spisak od tri stotine pesama je poslužio kao podmetač za piće.

Napokon je svanuo taj dan. Da ne detaljišem, frizura, šminka, trči tamo, trči ovamo, sačekaj svakog gosta, slikaj se sa svima, brini da li svi imaju sve što treba… bilans je sledeći: ceo dan nisam bukvalno ništa jela, prsti na nogama su mi bili utrnuti narednih pet sati, i glava mi je bila utrnuta od nekih tridesetak ukosnica… i mozak mi je utrnuo. Prva rečenica koju sam rekla mami čim sam imala priliku je “ Za svadbu maks 15 ljudi”.

Ipak… vredelo je.

Da, evo ja sam jedna od onih devojaka koja je punoletstvo proslavila kao svadbu. Ustvari, pre kao generalnu probu jer mi je od svega što sadrži svadba, nedostajao samo mladoženja. Eto, ja sam baš ta. Ali… nećete me naterati da se osećam loše. A evo i zašto…

VI opisujete rođendane kao “normalne” ili “neprimerene”. VI delite slavljenike na skromne i bahate. VI ste “neskromnu” decu klasifikovali kao najgori soj osamnaestogodišnjaka, kao loš primer vršnjacima i pogubne za budućnost. VI žalite ili kritikujete roditelje “neskromne” dece. VI prebirate po tuđim novčanicima. VI pričate o tome. VI merite…

Mogla bih sada da vam objašnjavam da to nije teror fensi dece jer onda i vas teroriše komšija koji ima bolji auto, zar ne? Kada čujem šta pričate zahvalim Bogu što ne čujem i šta mislite. Ipak smo mi mnogo manje “ugroženi” od vas odraslih. Mi se radujemo svakom rođendanu. I dobro se provedemo gde god da se nalazimo. I tačno znamo koliko, kada i šta možemo. Znamo i za druge ali to što neko ne može ili ne želi da pravi “svadbu” niko nikada nije zamerio. Čak je lepše i interesantnije kada se malo “izmeša” pa imamo restoran, klub, salaš, bazen, izletište… Moj stariji brat je punoletstvo slavio u kući, mlađi će najverovatnije u klubu… A evo ja, crna ovca savremenog roditeljstva, dobila sam nadimak Golden girl. Zbog zlatne haljine, naravno… iako sam i pre rođendana bila zlatno dete.

- Advertisement -

P.S. Po manjim mestima sve pršti od proslava a jedino velegradski roditelji pričaju o sendvičima sa kiselim krastavčićima. Hm… nije baš sve do skromnosti… ima nešto i do ovih koji deru sa cenama.

Autor knjige „Sedam smrtnih virusa“
Izvor: Detinjarije.com

spot_img
spot_img

Najnovije

U kom uzrastu se inteligencija najviše razvija i kako da je podstičete kod dece ?

Inteligencija se razvija najviše u najranijim uzrastima, i raste sve do perioda adolescencije 16-18god, kada se njen dalji napredak usporava ili počinje da stagnira.

Individualni obrazovni plan (IOP): Šta je i šta znači za moje dete

Detalj koji često muči roditelje je “da li će to negde da piše” da njihovo dete radi po IOP-u...

Roditelji nekad i sad

Roditelji se do kraja života preispituju. Često imaju osećaj nesigurnosti. Dezorjentisani su mnoštvom saveta, kritikama, primerima neke bolje dece i nekih uspešnijih roditelja. Nekada misle da o svojoj deci ne znaju ništa, da sve rade pogrešno. 

Nemate vremena za druženje? Evo kako do veće socijalne povezanosti

Prema psihologu Robertu Waldingeru, zauzeti ljudi „često misle da će u nekoj neodređenoj budućnosti imati 'višak vremena', kada će moći da se povežu sa starim prijateljima“. Ali znamo da se to ne dešava često.

Rani znakovi autizma kod dece: Prepoznajte, ne plašite se, delujte

Vaša pažnja, strpljenje i posvećenost su ključni za detetov uspeh. Ako imate bilo kakve sumnje, ne oklevajte da potražite stručno mišljenje – čak i najmanji korak ka razumevanju i podršci vašem detetu može napraviti veliku razliku u njegovom životu.

Pratite nas

KOMENTARI

3 Komentara

  1. Draga devojko,
    prepoznajem tvoj pisalački entuzijazam, pa ću ti nešto zauzvrat napisati. Ja sam napunio 18. godina, 6 godina pre tvog rodjenja. Znam da to u tvojim očima izgleda kao neka daleka prošlost, ali ipak nije toliko daleka da se uporede 2 generacije i njihovi načini proslava. Dakle, tih 90.tih proslava je bila najčešće u sopstvenoj kući/stanu gde je organizovana totalno nekontrolisana žurka, a ko je želeo nešto gala, iznajmljivao bi kafiće sa sve poslugom. Takav način proslave smo videli kao neku vrstu eksluzive koju nam mladost daje, da napravimo nešto naše, a što odstupa od onog kako naši matori preferiraju.
    I tada je bilo klinaca koji su bili u tom „svadbarskom“ fazonu, uveliko je krenuo da radi PINK, ali nisu bili mainstreem i njihova razmišljanja nisu krojila kretanja u društvu. Kafanske proslave 18. rodjendana su krenule oko tvog rodjenja i to su počeli gastrabajteri koji su oduvek boli oči narodu svojom ekstravagancijom tokom dvonedeljnog boravka u Srbiji. A onda nešto kasnije kada služenje vojske bilo ukinuto, pa nije bilo ispraćaja, delu društva kome ta ideja godi, a koji u medjuvremenu postao većinski, to poslužilo kao dobar izgovor za tu vrstu proslave. Čini mi se da je danas to toliko prisutno da bi možda klinci bili i ismejani od društva ako ne bi slavili na taj način. Po meni je to tužno, ali ne osudjujem ono što ne razumem. Moj je izbor da mog klinca danas drugačije vaspitavam. Voleo bih kada bi imao „skandinavski“ pogled na te stvari, ali mu naravno nikada neću uskratiti to, ako bude želeo tako. Ima još dugo do njegovog 18. rodjendana 🙂 Živa bila.

  2. Polako, jednog dana kad malo porastes i sazris i sama ces shvatiti koliko je ovaj tekst detinjast a sa njim i tvoj pogled na svet (ali i sama potreba da ovakav tekst napises). Ali to je ok i takvo razmisljanje i jeste u skladu sa tvojim godinama.

  3. Ne razumem zašto si napisala ovaj tekst, ako si rođendan proslavila kako si želela? Treba da budeš zadovoljna, ne treba da se prepireš sa zamišljenim protivnicima. Biće da iz nekog razloga nisi zadovoljna i da se, ne znam zbog čega, stidiš načina na koji si proslavila punoletstvo. Drži se, život ti još nije počeo.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

SLIČNI ČLANCI KOJI VAS MOGU ZANIMATI:

spot_img
spot_img