Moj sin se sam penje na vrh penjalice u parkiću. Zatim prebaci nogu, jednu po jednu, i spusti se s druge strane. Ne znam koliko se puta desilo da mi neka mama/baka priđe i kaže: „Vaš sin se popeo na vrh penjalice. Pazite da ne padne.” Dešava se to i…
Demokratske vrednosti deca ne mogu da steknu kroz aktivnosti kojima rukovode odrasli. Međutim, one se mogu steći kroz igru sa drugom decom.
Nije rešenje u tome da se deca samo igraju i nimalo ne uče. Suština je da pedagozi ne bi trebalo da se toliko fokusiraju samo na obrazovanje.
Pokušavajući decu da zaštiti od svih opasnosti, prepreka, povređenih osećanja i strahova, naša kultura oduzela im je mogućnost da postanu uspešne odrasle osobe.
Deca su biološki stvorena da obraćaju pažnju na drugu decu u svojim životima, da pokušavaju da se uklope u njihovo društvo, da rade ono što druga deca rade, da znaju ono što ona znaju.
Odgovor počinje da se pomalja čim napustimo Zapadni svet i pogledamo decu u drugim kulturama.
Što više vremena deca provedu u aktivnostima koje vode roditelji, više se smanjuje njihova sposobnost da budu produktivni u sopstvenim ciljevima.
Razdvajajući decu po uzrastima, oduzimamo im prirodne okolnosti za samostalno učenje, smatra razvojni psiholog Piter Grej.
Zadirkivanje je na lošem glasu jer se povezuje sa vršnjačkim nasiljem. Ima li, međutim, od njega više koristi nego štete?
Moglo bi se reći da je kultura bez priča, kultura bez moralnih smernica. Priče opisuju osnovne sukobe i dileme ljudskog života i stimulišu nas da razmišljamo o načinima njihovog rešavanja.
Mirjana Bobić Mojsilović: Naše musavo i nesavršeno leto, puno rascopanih kolena i ogrebotina
Lista od 45 domaćih zadataka za raspust oduševila internet i roditelje
Žene se u Srbiji najčešće razvode sa 40: Sve što treba da znate o postupku razvoda braka
Zamotavanje bebe kao recept za smirivanje i bolji san
9 mesta koja morate posetiti sa decom u Beogradu
Empatija: Kako da mali ljudi nauče da poštuju tuđa osećanja i zbog čega je to važno
