Ova deca više doživljavaju grdnje učitelja, nastavnika i roditelja kao i razgovore koji se svode na monologe i davanje recepata od strane odraslih, i obavezan zahtev da se slično ponašanje „više ne ponovi!“.
Preteranu živahnost kod mališana, stručnjaci ne tretiraju kao poremećaj ponašanja ili bolest, već različitost u temperamentu. ADHD sindrom karakteriše nestabilna pažnja, impulsivnost, rasejanost i hiperaktivnost, pišu “Večernje novosti”.
„Najpozitivnije promene vidimo upravo kod devojčica koje počinju da veruju da imaju pravo da sanjaju i planiraju svoju budućnost”, zaključuje Milica Mitrović iz organizacije SOS Dečija sela Srbija.
Da se igra, ide u školu i otkriva šta je zanima. Da postavlja pitanja, izrazi neslaganje i zamišlja budućnost koja nije unapred određena tuđim očekivanjima. To su prava koja bi trebalo da budu deo odrastanja svake devojčice.
Iako ih svakodnevno koristimo, retko se zapitamo – zašto sekire upadaju baš u med i zbog čega nas toliko nervira kada neko gleda u nas kao da 'igra bela mečka'.
