U svojoj knjizi “Devojčicologija”, novozelandski psiholog Najdžel Lata savetuje tate devojčica kako da izgrade dobar odnos sa svojim ćerkama, baziran na razumevanju i zajedničkim interesovanjima
“Naučio sam te kako da udaraš. Ne zato da bi odrasla bijući se, već da bi, ako ti ikada zatreba, znala kako se to radi.”
To prekrasno, zabavno, magično i mistično malo stvorenje mi je spasilo život. Ona je donela ispunjenje; ona je bila ta ogromna vatrena kugla i uništila je soliter koji je predstavljao moj život.
Kako je ova devojčica, kao i svako dete, verovala u Deda Mraza, slavni pisac je na sebe preuzeo ulogu “dekice sa poklonima” i napisao joj ovo pismo:
Znam da to nije da bi meni napakostio ili me napravio ljubomornom. To je čista očinska ljubav. Ona koja je slepa za razumne odluke i pametne izbore.
Od tebe nisam nasledila milione, kuću na Dedinju, vikendicu u Toskani, ni letnjikovac na Hvaru, ali sam nasledila talenat za slikanje, dar za pisanje, reči za utehu, šaku dobrog humora, snagu kada je najteže i ono najvažnije, nasledila sam dobru dušu i srce veće od svih kvadrata.
Učim te da kažeš – hvala, neću, hoću, ljubav, san, želim, sreća, jebi se kretenu, mogu, znam. Učim te da nikad ne kažeš – ciganin, peder, kurva, mržnja, bolest, seks za jedno veče.
