Zašto sam svoju ćerku naučio kako da se bije

“Naučio sam te kako da udaraš. Ne zato da bi odrasla bijući se, već da bi, ako ti ikada zatreba, znala kako se to radi.”

Ken Harbo, netipični otac devojčice, ostavio je na forumu sajta “Fatherly” pismo svojoj ćerki u kome objašnjava zašto ju je naučio da se bije.

“Dovoljno si velika da primećuješ kako drugi očevi vaspitavaju ćerke. Primećuješ da nisi kao druge devojčice, koje nikad ne izlaze iz kuće bez mašnice u kosi. Hrabra si i radoznala i počinješ da shvataš da to nije slučajno,” započinje Ken svoje pismo.

“Naučio sam te kako da udaraš. Ne zato da bi odrasla bijući se, već da bi, ako ti ikada zatreba, znala kako se to radi. Jednom sam video devojčicu u Avganistanu kojoj su bacili kiselinu u lice zato što je htela da ide u školu. Još nisi spremna da saznaš šta sve ljudi rade jedni drugima, ali želim da budeš spremna. Svakim danom postaješ sve jača, i jednom će doći trenutak kada ćeš se boriti za one koji nisu u stanju da se bore sami za sebe,” poručuje on.

“Negovao sam tvoju radoznalost. Kada smo pronašli pauka ispod drveta, nismo ga ubili. Svake večeri smo posmatrali kako plete mrežu i strpljivo čeka. Čitali smo knjige o njemu, a kada je konačno uhvatio bubu, gledali smo kako ju je napao i umotao u svilu. Shvatila si da su stvari kojih se male devojčice najviše plaše – stvari od kojih možemo najviše da naučimo.

Shvatila si da su stvari kojih se male devojčice najviše plaše – stvari od kojih možemo najviše da naučimo.

Učio sam te da poštuješ prirodu, da loviš, da pecaš – ne radi ubijanja, već zato što je najbolji način odavanja počasti živom svetu – da budeš njegov deo. Iskopavala si gliste i stavljala ih na udice, i često smo spremali ono što ulovimo. Zajedno smo gajili koke i voleli ih, a kada smo jeli jaja koja bi sneli, zahvaljivali bismo im. Upoznala si svet od koga živimo i znaš da meso ne raste na policama samoposluge,” piše Ken svojoj ćerki.

“Puštao sam te da testiraš svoje granice. Kada smo zajedno surfovali, borila si se sa velikim talasima. Rušili su te, ali nisi odustajala. Jahali smo na talasima bok uz bok, odlučni da pokušavamo, sve dok ne pobedimo more. Jednog dana, uhvatićemo onaj džinovski talas i gomila na plaži skočiće na noge da kliče maloj devojčici koja se vozi na planini vode.”

Ken Harbo završava svoje pismo zaključkom: “Svemu ovome učio sam te jer ću te jednog dana pustiti da odeš. Započećeš drugi život i imati drugu porodicu. Bićeš lepa i savršena, ali niko neće tvoju lepotu shvatati kao krhkost. Borićeš se za druge i tragati za čudima. Trčaćeš bosa kroz sneg slaveći sve što je stvoreno na svetu. Živećeš punim plućima, ispitujući svoje granice i rušeći one koje su postavili drugi. Do tada – budi ponosna na ono što jesi i nikad ne dozvoli drugima da ti govore šta žena može ili ne može da uradi,” savetuje on. “A ako neko ismeva način na koji devojčice udaraju, ponudi se da ga naučiš. Ljubazno se nasmeši, zauzmi poziciju i daj pristojno upozorenje. A onda ga odvali od života. Jer devojčice se tako biju.”

Priredila: Jovana Papan

Izvor: Detinjarije / Fatherly