Čitanje je vrlo kompleksan proces, a pre nego što se savlada, prethodi mu niz različitih sposobnosti koje treba kod dece da se stimulišu i razviju – kaže za Telegraf diplomirani logoped i reedukator psihomotorike, Aleksandra Đorđević
Ideja ovih slikovnica je da omoguće malim čitaocima da, na jednostavnom i prilagođenom tekstu, dožive uspeh prilikom samostalnog čitanja
Dečacima čitanje ide mnogo teže nego devojčicama, i tokom poslednjih petnaest godina ta razlika je konstantna. Novi uvidi u srž ovog problema mogli bi pomoći da se ova razlika smanji.
On uči važnu lekciju svaki dan. Ali ne uči da čita. Iako u školu neće doći s “naprednom veštinom čitanja”, imaće mnogo više toga.
Slepa deca pomoću njih mogu da sklapaju reči, rečenice i nauče svoje drugare brajovoj azbuci.
Mladi čitač, dete ili mlada osoba koja još nema dovoljno ličnog životnog iskustva, kroz pročitano uči o ljudima, o njihovoj unutrašnjoj psihologiji.
Kada sam prvi put otišla na igralište u Berlinu, sasvim sam poludela. Evo nekoliko iznenađujućih stvari koje berlinski roditelji rade:
Učiti decu da čitaju ne znači i učiti ih da vole čitanje. Kako onda od dece načiniti čitaoce? Autor knjige “Odgajanje dece koja čitaju”, Danijel Vilinghem, otkriva neke od važnih činjenica o deci i čitanju.
Deci se popravljao rukopis. Roditelji su saopštavali da se kod mališana usredsređena pažnja zadržava sve duže. Mercenih je smatrao da su te neočekivane koristi posledica nekih opštih poboljšanja koje program podstiče u mentalnoj obradi informacija.
Učenje slova lepše je i lakše uz stihove i crtanje, kao što je zamišljeno u knjizi “Ajvar ala smazala”, stihovanom bukvaru koji je objavila izdavačka kuća Kreativni centar.
