Tag: Životna priča

Ne postoji čudotvorni filter koji će iscrpljenost majke pretvoriti u toplinu. Ne postoji način da se iz njenog glasa izbriše umor, iz pogleda briga.

Sestra zove. Požalim joj se. Sve mi nešto teško. Zna li šta je mami? Što sad moram do nje? Ne zna, kaže. Nije joj ništa spominjala.

Otac i sin. Sin ima preko šezdeset, otac ima odavno preko osamdeset. Sin ga drži pod ruku. Kao najveće blago što ima. Lagano prilaze vodi. Jedan čovek i jedan dečak. U obrnutim ulogama.

Kada tata nije bio kod kuće, zidovi su postajali preteći rezonator u koji se moglo samo udarati. Ne disati. Ne razmišljati. Čekati da se stid raziđe. Često se pitala kako bi to zaista bilo kada bi mama otišla, ali u lik Pepeljuge nikako nije stajala iako je tako strašno želela.

Volim da verujem kako nikada nisam bio prisluškivan ili ozvučen. Dobro, osim ono jednom 1979/80. uz još desetak maloletnika i to u sred jedne obrazovne ustanove

Ništa nije tako uspešno teralo ukućane da na vrhunskom nivou odigraju onu opštepoznatu scenu iz vesterna kada se dvobojnici gledaju, a muzika utihne na vrhuncu dramske radnje...