Nema učenja bez grešenja
Drugi ključni sistem u našim mozgovima u vezi je sa kontrolom. Njegova uloga je u kanalisanju i obuzdavanju sve te energije koja stiže iz prvog sistema. Ovde na scenu stupa nadčeoni korteks koji preuzima vođstvo nad drugim delovima mozga, naročito nad delovima koji kontrolišu emocije i motivaciju. Tako funkcioniše proces donošenja odluka, koji je neophodan uslov za dugoročno planiranje i odlaganje zadovoljstava.
Ovaj sistem se u velikoj meri oslanja na učenje. Tokom odrastanja deteta, on postaje sve delotvorniji kako dete stiče više iskustava. Učimo, tako što pokušavamo, grešimo i opet pokušavamo dok ne uspemo.
Ko se ponaša kao dete u vašoj porodici?
Stažiranje od sedme godine
A kad učite da budete odrastao, onda je važno da učite na greškama na vreme, kako ih ne biste pravili onda kad više sebi ne smete da ih dozvolite. To je upravo način na koji su sazrevala deca u društvima lovaca skupljača. Sve one veštine koje su im potrebne u zrelom dobu, deca bi počinjala da stiču u ranom dobu. Tako da bi imala mnogo prilika da pokušavaju, greše i uče na svojim greškama. U uzrastu u kome današnji mladi još uvek ne počinju da se hvataju u koštac sa prvim životnim lekcijama, deca lovaca sakupljača već su postajala stručnjaci za planiranje i svoje buduće društvene uloge. Drugim rečima, dok današnja deca počinju da stažiraju sa 27, u primitivnim društvima počinju sa 7.
„U uzrastu u kome današnji mladi još uvek ne počinju da se hvataju u koštac sa prvim životnim lekcijama, deca lovaca sakupljača već su postajala stručnjaci za planiranje i svoje buduće društvene uloge.“
Devojčice su od ranog detinjstva vežbale brigu o deci, čuvajući svoju braću i sestre i pruzimajući odgovornost za njih. Dečaci su se vežbali lovu od malih nogu baratajući oružjem. Naravno, i dečaci i devojčice su svoje buduće životne zadatke usavršavali pod nadzorom odraslih, jer su ih vežbali na vreme, pre nego što pubertetski hormoni počnu da im udaraju u glavu. Kada bi pubertet stigao, bili su spremni da krenu ka pravim nagradama u spoljnom svetu, ali sa veštinom i kontrolom koju su na vreme stekli.
Gas bez menjača i kočnice
Danas, odnos između ova dva sistema u mozgu drastično se promenio. Pubertet i sklonost ka preuzimanju rizika dolaze ranije, a pripreme za životna iskupšenja počinju kasnije. Štaviše, način života u savremenom svetu je takav da deca nemaju gotovo nikakvog iskustva u zadacima koji će ih čekati kad odrastu. Većina današnje dece nikada neće isprobavati čak i najosnovnije veštine poput kuvanja ili brige o drugima. Jedine obaveze koje imaju jesu one školske, a one imaju malo veze sa stvarnim životom.
Zašto tinejdžeri zaista vise na Fejsbuku i da li ste vi krivi za to?
Savremeni roditelji sve više odlažu trenutak kada će njihova deca imati priliku da se suoče sa stvarnim ciljevima u stvarnom svetu, a upravo na ovakvim iskustvima deca izgrađuju sistem kontrole. Razvojni priholog Ronald Dal sa kalifornijskog univerziteta Berkli ovaj raskorak opisuje sledećom metaforom: Današnji adolescenti nauče da dodaju gas mnogo pre nego što nauče da menjaju brzine i koče.
„Većina današnje dece nikada neće isprobavati čak i najosnovnije veštine poput kuvanja ili brige o drugima. Jedine obaveze koje imaju jesu one školske, a one imaju malo veze sa stvarnim životom.“
Novi pogled na mozak tinejdžera stavlja u fokus često zanemaren faktor tako neophodan za pravilno sazrevanje, a to je iskustvo, koje oblikuje naš mozak. Mada mi zaista mnogo dugujemo svojim genima i urođenim osobinama, upravo je jedna od najvažnijih odlika mozga njegova osetljivost na iskustva.
