Iako većina ljudi zna da previše sedenja može negativno uticati na fizičko zdravlje — kao što su bolovi u leđima, gojaznost ili problemi sa cirkulacijom — mnogo ređe se govori o tome kako ovaj pasivni način života utiče na naš mozak. A posledice po mentalno i kognitivno zdravlje nisu nimalo bezazlene.
Mozak u „usporenom modu“
Naš mozak je organ koji zavisi od kvalitetne cirkulacije. Tokom kretanja, telo pumpa više krvi bogate kiseonikom ka mozgu, što direktno utiče na njegovu aktivnost i vitalnost. Suprotno tome, dugotrajno sedenje smanjuje protok krvi i tako usporava sve moždane procese — od razmišljanja, donošenja odluka, koncentracije, pa do emocionalne regulacije.
Naučnici sa Univerziteta Kalifornija (UCLA) otkrili su da ljudi koji svakodnevno sede duže od 7 sati imaju tanji medijalni temporalni režanj mozga. Ova regija je odgovorna za formiranje novih sećanja, učenje i prepoznavanje objekata i lica. Njeno slabljenje povezuje se sa bržim kognitivnim propadanjem i većim rizikom od neurodegenerativnih bolesti poput Alchajmerove bolesti.
Fizička neaktivnost i loše raspoloženje
Mozak ne samo da funkcioniše sporije kada smo neaktivni, već i naše raspoloženje trpi. Kretanje stimuliše lučenje hormona kao što su serotonin, dopamin i endorfin — koji su direktno povezani sa osećajem sreće, zadovoljstva i mentalne stabilnosti. Kada veći deo dana provedemo sedeći, proizvodnja ovih „hormona sreće“ opada, što može dovesti do osećaja umora, apatije, pa i depresivnih stanja.
Naučnici otkrili koje su ubedljivo najbolje igračke za dete jer se uz njih i zabavlja i razvija mozak
Nije slučajno što su mnogi ljudi koji rade od kuće ili imaju statične poslove skloni emocionalnoj iscrpljenosti, razdražljivosti i „moždanoj magli“ — fenomenu u kojem imamo osećaj da ne možemo jasno da razmišljamo.
Gubitak kreativnosti i produktivnosti
Zanimljivo je da statičan položaj tela može ugasiti i kreativne procese u mozgu. Istraživanja pokazuju da se tokom šetnje aktiviraju delovi mozga zaduženi za „divergentno mišljenje“ — način razmišljanja koji je ključan za pronalaženje novih ideja i rešenja. Umetnici, pisci i naučnici vekovima su koristili šetnje kao tehniku za podsticanje inspiracije.
Sedenje satima može nas učiniti mentalno umornim i manje efikasnim, čak i ako fizički nismo umorni. Ovo može stvoriti začarani krug — što smo duže pasivni, to se teže pokrenemo, i sve se više osećamo iscrpljeno i bezvoljno.
Šta možemo da uradimo?
Dobra vest je da se posledice prekomernog sedenja mogu ublažiti i preokrenuti — ali je neophodno uvesti promene u svakodnevnu rutinu.
1. Ustanite na svakih 30 do 60 minuta
Postavite tajmer ili koristite aplikacije koje vas podsećaju da ustanete, protegnete se ili napravite nekoliko koraka. I kratki periodi aktivnosti — poput šetnje do kuhinje, istezanja ili čučnjeva — pokreću cirkulaciju i bude mozak.
2. Radno mesto učinite pokretnim
Ako je moguće, koristite sto za stajanje ili kombinujte sedenje sa stajanjem tokom dana. Podesiva radna mesta sve su popularnija upravo iz ovog razloga.
3. Šetnje tokom dana
Ubacite barem jednu dužu šetnju u dnevnu rutinu — bilo ujutru, tokom pauze za ručak ili uveče. I 30 minuta brže šetnje dnevno ima dokazano pozitivan efekat na rad mozga.
4. Vežbanje kao dnevna higijena
Ne mora to biti naporno treniranje u teretani. Joga, ples, lagano trčanje ili čak igranje sa decom može biti sasvim dovoljno da stimuliše vaš um i telo.
3 dana bez telefona menja naš mozak
Naš mozak je napravljen za kretanje, ne za sedenje. Kada mu uskraćujemo pokret, uskraćujemo mu priliku da radi u svom punom kapacitetu. Posledice se možda ne vide odmah, ali se godinama talože i utiču na pamćenje, pažnju, kreativnost i emocionalno zdravlje.
Zato, sledeći put kada uhvatite sebe kako već satima ne ustajete, setite se: ne radite to samo za telo, već i za svoj mozak. Ustanite, pokrenite se — i misli će vam biti jasnije, a um zahvalniji.
Autor: Redakcija
