Predstavite nam se kao tata?
Ja sam otac jedne Jovane od 19 godina i jednog Mihaila od 15 godina. Oboje me još zovu „tata“, što me čini srećnim, mada uskoro očekujem da pređu na „ćale“ ili šta je već sada moderno.
Da li mislite da ravnopravno učestvujete sa mamom vaše dece u vaspitanju?
Da, verujem da je tako.
Koliko provodite vremena sa svojom decom?
Sa sinom provodim mnogo vremena razgovarajući o sportu i gledajući fudbal. Imam sreće da me još noge drže pa često igramo zajedno ili jedan protiv drugog. On trenira u fudbalskom klubu “Sinđelić” iz Beograda, pa posećujem njegove treninge i činim sve da mu pomognem. Sa ćerkom razgovaram o ozbiljnijim temama, pokušavajući da joj prenesem svoja životna iskustva i sprečim da pogreši tamo gde ja već jesam. Ako već mora da uči na tuđim greškama neka to budu moje, imam ih sasvim dovoljno.
Koliko vremena je potrebno da se na kreativan način posvetite detetu?
Roditeljstvo je celodnevni “posao”, to se ne radi po nekom rasporedu ili satnici. Najvažnije je razgovarati sa svojom decom, pričati, ali umeti da saslušate. Zapanjujuće je koliko roditelji mogu da nauče od svoje dece, ukoliko imaju strpljenja da ih saslušaju. Razgovorom se stiče dečje poverenje, a poverenje je od krucijalne važnosti za bilo koji odnos a posebno odnos roditelj – dete. Razgovarajte, razgovarajte, razgovarajte!
Koliko vaš profesionalni život utiče na vaspitanje deteta?
Ja sam većinu svojih knjiga za decu napisao konsultujući se sa svojom decom. Oni su bili njihovi prvi čitaoci i prvi recenzenti. Ukoliko se njima nešto ne bi dopalo, znao sam da nisam na dobrom putu. Jovana i Mihailo su mi mnogo pomogli da kreiram neke književne likove i smestim ih u moderni svet, koji se, nažalost, tako brzo menja. Mislim da je moj posao i njima pomogao da razviju svoju maštu i steknu naviku da čitaju. I najvažnije od svega, naučio sam ih da prepoznaju dobro i zlo, razluče šta je šta i tako se i ponašaju.
Šta vi kažete o poverenju između roditelja i dece? Da li postoji razlika u vaspitanju ženskog i muškog deteta?
Najvažnije je da vaša dete može da vam priđe i poveri vam se. Jer ako ne dođe kod vas otići će kod nekog drugog i ko zna kakav savet će dobiti. Problem neće nestati tako što o njemu nećete razgovarati. Čak i odrasli su često puni dilema i strahova i željni su da ih sa nekim podele, zamislite kako je tek kod tinejdžera. Život je prepun raskrsnica, pomozite svojoj deci da ne skrenu na pogrešan put.
Ja nisam primetio da postoji velika razlika između vaspitanja ženskog i muškog deteta. Vrednosti koje roditelj treba da ih nauči kao što su rad, poštenje, dobrota, humanost ili poštovanje su univerzalne i važe za oba pola.
Možete li da opišete savršeno dete?
Savršeno dete ne postoji, a opet, sva su deca savršena. U kakve će ljude da izrastu to najviše zavisi od nas koji ih vaspitavamo i od društva u kome žive. Zato je odgovornost starijih tako velika, zajednicu koju kreiramo moramo stvarati tako da u njoj sem nas jednoga dana s ponosom žive i naša deca. Bojim se da toga često nismo svesni i da zarad malo srebrnjaka u javnom prostoru promovišemo vrednosti koje nikome nisu na čast i ponos.
Kakav je vaš odnos prema društvenim mrežama?
Što zbog posla što zbog ličnog zadovoljstva rado koristim društvene mreže. Ne smatram ih društvenim zlom, ali shvatam kakve opasnosti sa sobom nose. Čitav trik sa društvenim mrežama jeste da one vama koriste više nego vi njima, ili da rezultat barem bude nerešen. Mnogi roditelji se žale kako njihova deca mnogo vremena provode na Instagramu ili Tik-Toku, a zaboravljaju da deca nisu sama kupila mobilne telephone, već da su ih dobila upravo od njih. Mislim da deca ne bi trebalo da imaju mobilne telefona pre 10-12 godine, ali vidim da je sada trend da ih dobiju još u vrtiću. Moje iskustvo je sledeće: onog dana kada svom detetu kupite mobilni, njegovo interesovanje za vas, knjige ili igru u dvorištu opada za najmanje pedeset odsto.
Naš gastro urednik je Nenad Gladić – Lepi Brka radi emisiju „Kuvajmo s decom “ sa dvanaestogodišnjom devojčicom Jojom, kroz ovu emisju težimo da naučimo decu osnovnim kulinarskim veštinama. Kakva je situacija kod vas u kući (kuhinji) po ovom pitanju?
Kad je kuvanje u pitanju potpuni sam neznajša, da se izrazim jezikom Branka Ćopića. Uglavnom jedem i pijem sve što je nezdravo, tako da nikakav uzor ne mogu da budem ni svojoj deci, ni bilo kome drugome. Za kuvanje je potrebno strpljenje, a meni je to slaba tačka. Najčešće stignem brzu hranu.
Šta kažu vaša deca o vama kao tati?
Tek ponekad priznaju da im je drago što im je tata pisac. Ali vrlo često uđu u moju sobu i kažu: “Hajde, tata, da nas zasmejavaš”. Mislim da to dovoljno govori šta misle o meni.
Koji je vaš savet nama po pitanju vaspitanja dece?
Budite uz svoju decu, iskoristite svaki minut slobodnog vremena da se družite sa njima ili saslušate šta imaju da vam kažu. Ne postoji bolje iskorišćeno vreme nego ono provedeno sa svojom decom. Ona brzo porastu, životni putevi ih odvedu često daleko, zato budite sa njima dok još možete, koristiće i vama i njima.
Da li se uloga tate po vama danas svela na “Tata kupi mi auto“?
Ako ne poslušate nijedan od saveta koji sam vam u prethodnim odgovorima dao, onda će se odnos svesti samo na materijalno. A to je ponekad tako tužno gledati. Roditelj svojoj deci treba da bude najbolji prijatelj, drug, podrška, uzor i autoritet, a ne običan bankomat.
Izvor: Detinjarije.com
