Ti se nećeš sećati, sine

Džesika Dimas je po zanimanju spisateljica, a pismo koje je napisala svom sinu sigurno će dirnuti svaku mamu. Dok smo priređivali pismo, nekoliko puta nam je nateralo suze na oči. Možda će i vama…

“Ti se nećeš sećati one noći kada sam sama ležala u bolnici, u nastrašnijim i ujedno najdivnijim bolovima, posmatrala mesec i tiho šaputala, tebi i sebi: “Možemo mi ovo!”

Ti se nećeš sećati kako si me pogledao samo nekoliko sekundi nakon što si došao na ovaj svet, kao ni mene koja te privlačim na svoje grudi i šapućem ti na uvce “Zdravo, dušo.”

Ti se nećeš sećati kako si, kao čarobnim štapićem, izlečio moj slomljeni duh. Kako si zacelio moje srce. Ispunio moj život. Bila sam tako izgubljena pre nego što sam te dobila, a ti si me ponovo sastavio.

Ti se nećeš sećati kako sam te ponosno gledala gde god da smo išli. Meni si uvek bio najlepši dečak u prostoriji. Uvek i svuda.

Ti se nećeš sećati kako su me, kao ništa drugo na svetu, zasmejavale sve gluposti koje si pravio. Još kad si bio skoro beba videla sam kako divno srce imaš.

Ti se nećeš sećati kako sam ti češljala kosu i sklanjala je s čela i kako bi me tada gledao. Bez ijedne reči, naše duše su se dodirivale i jedna drugoj govorile ono što reči nikada ne bi umele da kažu.

Ti se nećeš sećati ni beskrajnih igri golicanja koje smo najviše voleli, ni toga kako sam uvek varala da bih te držala što bliže sebi i mogla da to slatko lice prekrijem poljupcima.

Nećeš se sećati svih onih noći kada sam odlazila na spavanje i osećala beskrajni strah zbog toga što sam majka. Da li sam dovoljno dobra? Da li sam zabrljala bezbroj puta već do sada? Da li sam ja u stanju da budem onakva majka kakva je tebi potrebna, kakvu zaslužuješ?

Nećeš se sećati kako mi je srce svaki put treperilo, i svaki put po malo raslo kada bi ti prošao neku važnu prekretnicu. Ni sanjala nisam da se nečijoj sreći i uspehu mogu toliko radovati!

Ti se nećeš sećati kako sam tvoja sićušna stopala držala u rukama i zamišljala kako će jednog dana porasti, postati veća od mojih, i kako ću morati da ih pustim da odu…

Ti se nećeš sećati, ali ja hoću…. čuvaću te uspomene u svom srcu za nas oboje.”

 

Izvor: Pulptastic/Zelena učionica

 

spot_img
spot_img
spot_img

Najnovije

Zamislite da sa 75 godina shvatite da nikad niste plivali u toplom moru noću, ali sada je prekasno

Zamislite da imate 75 godina i shvatite da ste se sakrili iz straha da ste stvarni...

Ilija Brdar: Peške do Ostroga za pomoć sugrađanki

Ilija Brdar iz Novog Sada kreće na hodočašće od manastira Grgeteg do manastir Ostrog kao deo humanitarne akcije pomoći njegovoj sugrađanki

Koliko od 1. jula iznosi roditeljski dodatak za prvo, drugo, treće i četvrto dete?

Povećan je iznos roditeljskog dodatka za rođenje prvog, drugog, trećeg i četvrtog deteta, a novine važe za bebe rođene posle 1. jula

Sva deca lažu – a zašto ih ne treba kažnjavati za to?

Roditeljima uvek smeta kad primete da njihova deca lažu, ali znate li zašto oni to rade i kada zaista počinju da shvataju šta je laž?

“SHAPING FUTURES” – revija frizura mladih, talentovanih frizera

U saradnji sa “Školom za negu lepote” iz Beograda, prvi put u Srbiji je realizovana ovakva društveno odgovorna inicijativa

Pratite nas

KOMENTARI

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

SLIČNI ČLANCI KOJI VAS MOGU ZANIMATI:

spot_img
spot_img