Ja sam samohrana majka. I od samog početka sam znala da ću morati biti malo drugačija majka ako mislim da razbijem stereotip koji se svodi na nepotpuna porodica = nesrećna porodica.
Autor: Alina Belkovskaja
Bilo je to pre oko godinu dana. Mali kafić, moj potomak i ja. Oko nas ljudi. Sin nešto čačka po telefonu, razmenjujemo po koju reč sve dok on odjednom ne upita: „Mama, koji su porno filmovi najbolji?“
Za susednim stolovima tajac. Okreću se u neverici prema detinjem glasu (glas mu je još bio detinji).
-Kao prvo, treba da budu kvalitetni, profi. Takvi se obično plaćaju. Kao drugo, ja recimo volim američke, ali to je stvar ukusa – odgovaram. – Najvažnije je da ne bude tamo neki kućni video, oni su baš bezveze, i po svaku cenu treba zaobići video sa nasiljem i pedofilijom – ne treba kvariti sebi karmu…
Muškarci su zaboravili na žene s kojima su došli. Žene namestile kisele face kao da se gade. Sin i ja nastavljamo razgovor o pornićima: zašto, šta i kako. Za mene je u tom času najvažnije da moj dvanaestogodišnji sin bez pardona postavlja takva pitanja meni! A njemu je skroz svejedno da li nas neko sluša ili ne.
To ja nazivam poverenjem.
Rasli smo bez tate. Drugim rečima – ja sam samohrana majka. I od samog početka sam znala da ću morati biti malo drugačija majka ako mislim da razbijem stereotip koji se svodi na nepotpuna porodica = nesrećna porodica.
Za ovih 14 godina materinstva, definisala sam za sebe osnovne zakone poverenja:
- NIKADA SE SINU NEMOJTE SMEJATI.
Kad se žena smeje muškarcu, za muškarca je to uvek trauma, a kad mu se smeje majka – za njega je to duboka trauma. Bez razlike da li mu se smejete što je naopačke obukao pantalone, nevešto nacrtao psa ili zato što je izjavio ljubav devojčici iz susedne klupe. Vaše smejanje zapamtiće ceo život! I nikad ga neće oprostiti.
- UVEK ODGOVARAJTE NA SVA NJEGOVA PITANJA.
U bilo kom uzrastu! I bez onoga „kad porasteš, samo će ti se kas’ti“. Uvek i na sva. Ako ne znate odgovor, tako i recite. Zatim saznajte pa mu odgovorite. Zbunjuje vas? Detetovo pitanje vas tera da pocrvenite? Odlično – eto prilike da analizirate još jedan svoj kompleks. Jer to jeste vaš kompleks. Ne usađujte ga u psihu svog deteta. Odgovorite da vas je to pitanje bacilo u razmišljanje pa da morate malo razmisliti. Tražite malo vremena. Deca ga rado daju.
- TRAŽITE SAVET OD SINA I USVOJITE REŠENJE
Ne možete zamisliti s kakvom lakoćom dete može rešiti neki vaš „odrasli“ problem, nad kojim ste lupali glavom godinama! Svaki! Od „kakav mora da bude naš novi stan“ do „zašto se neprestano svađam sa tim i tim“ i „šta ja to ne radim kako treba“. Tako se dečak uči da bude muškarac, oslonac i da donosi odluke. A vi mu ukazujete poverenje i poštovanje.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Ko više pati kada mu se oduzme dete: majka ili otac?
Do ovog sindroma dolazi kada roditelj kome je posle razvoda dete dodeljeno na...
“Nikada nismo tepali našoj ćerki i to se danas itekako primeti”
Deca nisu odrasli i možda nemaju tako razvijene...
Šta roditelji levoruke dece treba da znaju
Živimo u svetu dešnjaka. Gde god se nalazimo, na ulici, u parku, na poslu ili u fitness centru, okružuju nas dešnjaci. Retko vidimo osobu koja piše levom rukom ili njome...
Sedam ključnih stvari za podizanje vaspitanog deteta
Često se govori da su deca ove generacije previše tvrdoglava i da je teško nositi se sa...
Тооооооооо! Тако је!!!! Тако се узгајају егоцентрици, надобудне будалетине и болесни нарциси! Браво! Прави рецепт за КАКО ВАСКРСНУТИ ХИТЛЕРА!
Bravo! Upravo to htedoh da napisem! Kako bolestan i glupav tekst nemm reci!!!!
Bravo “JA” ! Slažem se u potpunosti. Ovo je odlićan naćin da se na kraju dobije jedna egocentrična,osetiljiva, samoživa, sujetna baba od muškarca, a takvi nam u ovom delu sveta ne manjkaju.
“Vas sin je uvek u pravu”? Svasta! Kakva nevidjena glupost!!!!! Divno ce da se formira s takvim stavom…
Zbog takvog odgoja nastavnici, odgojitelji i okolina imaju problema s djecom. Kod djece se ne razvija empatija, osjećaj za odgovornost nego egoizam i nerealan osjećaj superiornosti.
Imam četiri sina, i gluplji tekst nisam pročitala skoro! Ja sam mom detetu roditelj, majka, ne mogu mu biti drugarica ni najbolji ortak. Možemo da pričamo o čemu god žele, ali na određeni način i uz poštovanje odnosa majka – sin. Meni je ovo bolesno.
Mislila sam da cu procitati savete strucnjaka za odgajanje sinova, naslov zavodi na pogresan put. Sigurno bi i komentari bili drugaciji da je naslov nesto u smislu “odgajanje decaka bez ocinske figure-prica jedne mame”. Inace mi je tekst sve strasniji kako se razvija, jer ja iz njega citam da je mama sebi prakticno gajila partnera. Ne u smislu incesta, nego emotivnog odnosa zajednistva, pricanja o svemu, cutanja o njegovim manama, greskama, nikako mu ne zvocati… to sve zvuci kao da prica o muzu, a ne detetu.