Tuga je normalna i prirodna reakcija na gubitak svake vrste. Prema tome, i osećanja koja imate takođe su normalna i prirodna za vas. Nevolja je u tome što su sve nas tokom procesa socijalizacije naučili da verujemo kako su ta osećanja nenormalna i neprirodna.
Iako je tuga normalna i prirodna, i očito najsnažnija od svih emocija, ujedno je i doživljaj koji često najviše zanemaruju i pogrešno shvataju i ožalošćeni i oni oko njih.
Tuga predstavlja sučeljena osećanja uzrokovana krajem ili promenom u poznatom obrascu ponašanja. Šta podrazumevamo pod sučeljenim osećanjima? Dozvolite da objasnimo na primeru. Kad neko kog volite umre nakon duge patnje zbog bolesti, moguće je da ćete osetiti olakšanje što je patnjama vašeg voljenog došao kraj. To je pozitivno osećanje iako je povezano sa smrću. Istovremeno možete shvatiti kako više ne možete da vidite niti da dodirnete tu osobu. To za vas može da bude veomo bolno. Ta sučeljena osećanja, olakšanje i duševna bol, potpuno su normalna u reakciji na smrt.
Šta je s razvodom? Ima li i u njemu sučeljenih osećanja? Ima. Možete se osetiti istinski slobodno sad kad su bitke završene. To je pozitivno osećanje. Istovremeno se možete bojati da nikad „nećete naći nekog tako lepog ili tako dobrog hranitelja porodice.” Ta sučeljena osećanja, sloboda i strah, takođe su prirodne reakcije na gubitak.
Svi odnosi imaju aspekte poznatosti bilo da su ljubavni, društveni, porodični ili poslovni. Koji još gubici uzrokuju slična sučeljena osećanja? Dok su smrt i razvod očigledni, utvrđeno je da mnogi drugi gubici mogu da uzrokuju tugu. Među njima su:
- Smrt kućnog ljubimca
- Preseljenje
- Polazak u školu
- Smrt bivšeg supružnika
- Ulazak u brak
- Diplomiranje
- Okončanje zavisnosti
- Značajnije zdravstvene promene
- Penzionisanje
- Finansijske promene – pozitivne ili negativne
- Odmori
- Pravni problemi
- „Prazno gnezdo”
Često se smatra da ovi uobičajeni životni događaji nisu povod za žaljenje. Žalimo za gubitkom svih odnosa koje smatramo bitnim – a oni su stoga i emotivni.
Posle trideset godina rada sa ožalošćenima, utvrdili smo još nekoliko ostalih gubitaka uključujući gubitak poverenja, gubitak sigurnosti i gubitak vlasti nad sopstvenim telom (fizičko ili seksualno zlostavljanje). Društvo i dalje u tim gubicima ne prepoznaje uzročnike tuge.
Svakom se u životu desi da izgubi poverenje, i gubitak poverenja može imati značajan negativni, pa i doživotni uticaj. Možda ste izgubili poverenje u roditelja, u boga, ili ste izgubili poverenje u bilo kom drugom međuljudskom odnosu. Je li gubitak poverenja uzročnik tuge? Odgovor je da. Problem izlaženja na kraj s tugom, koju stvara gubitak poverenja, ostaje isti. Tuga je normalna i prirodna, ali nismo dobro pripremljeni da se nosimo s njom. Tuga ima veze sa srcem, ne sa glavom. Uzaludna su sva nastojanja da iscelimo srce razumom jer je glava pogrešna alatka za taj posao. To je kao da pokušavate da okrečite sobu čekićem – samo ćete napraviti nered.
Skoro svim intelektualnim komentarima prethodi fraza: „Ne tuguj.“ Kada je 1977. godine Džonu umro sinčič, jedan dobronamerni prijatelj mu je rekao: „Ne tuguj. Možeš imati još dece.” Ta, intelektualno tačna izjava kako je Džon fizički sposoban da ima još dece ne samo da je bila nebitna, već je bila nenamerno uvredljiva jer je potcenila njegove prirodne i normalne emocije. Džon je bio tužan, srce mu je bilo slomljeno.
Kad se Rasel razveo od prve žene, bio je očajan. Jedan prijatelj mu je rekao: „Ne tuguj. Sledeći put će biti bolje.” Većina komentara koje ožalošćeni čuju nakon gubitka intelektualno je tačna, ali emotivno prazna. Direktne posledice tih sučeljenih osećanja jesu zbunjenost i ozlojeđenost, osećanja koja vode do emotivne izolacije.
Budući da je većina nas u procesu socijalizacije naučila da pokuša rešavanje svih problema intelektom, tuga ostaje ogroman problem. Zbog ovog intelektualnog fokusa čak su napisani i akademski članci, koji ukazuju na to da je pitanje pola značajan faktor u duševnom bolu. Mislimo da se muškarci i žene socijalizuju drugačije, ali iskustvo nam pokazuje da su i muškarci i žene slično ograničeni kad se treba nositi s tužnim, bolnim i negativnim osećanjima. Sama osećanja su bespolna. Ne možemo reći da je neko devojački ili momački tužan, niti da je neko devojački srećan ili momački srećan.
U nastavku: Tuga i oporavak
