U Srbji novorođenčad umire neprihvatljivo mnogo

Prof Rihard Plavka

U SRBIJI novorođenčad umiru neprihvatljivo mnogo: na 1.000 porođaja, prema poslednjim zvaničnim podacima za 2013, izgubimo u proseku 8,6 beba, a na jugu zemlje čak 12,4! Ta sumorna statistika, u zemlji koja se suočava sa belom kugom, i gde je prosečan stanovnik već sredovečan i ima 42 godine, mora hitno da se menja. Na tome, iako neonatolozi nerado priznaju da su stvari baš toliko crne, lično insistira ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar. On će sa češkim kolegom koji mu dolazi u posetu 10. novembra, pokušati da se dogovori da nam u popravljanju situacije u neonatologiji pomogne profesor Rihard Plavka iz Praga.

Zahvaljujući merama ovog stručnjaka, smrtnost novorođenčadi u Češkoj je smanjena na svega 1,3. To je značajno manje i od proseka u EU, gde na 1.000 porođaja umru četiri bebe.

Ministar Lončar očekuje da se reorganizacijom neonatologije, za početak, smrtnost novorođenčadi prepolovi. Plan je da se prvo formiraju stručni timovi koji će koordinirati promene u mreži između porodilišta i službi za neonatologiju, i da ta nova shema profunkcioniše od sledeće godine.

– Ključno je da se uspostavi mnogo bolja saradnja, koordinacija između akušera i neonatologa, da se formiraju regionalni tercijalni centri u Novom Sadu, Beogradu, Nišu, Kragujevcu, u istočnoj Srbiji, kao i jedinstveni Centar za neonatologiju, koji će objedinjivati sve njihove aktivnosti – kaže ministar Lončar. – Vrlo brzo će po mom nalogu biti formirana operativna grupa, sastavljena od stručnjaka u ovoj oblasti, koja će imati zadatak da pripremi sve kako bi mere koje je prof. Plavka sprovodio u Češkoj mogle da budu primenjene kod nas već na proleće sledeće godine. Od ovoga neću odustati, jer je to moj prioritet prioriteta.

MALI TROŠAK
– Prema iskustvu Češke, što može i da se dokumentuje, sprovedene promene su veoma efikasne, relativno je mali trošak, a imaju veliki efekat na smanjenje smrtnosti novorođenčadi – kaže profesor Rihard Plavka.

Profesor Plavka je krajem septembra boravio u našoj zemlji i posle prvog uvida u stanje na neonatologiji, akušerstvu i ginekologiji, u čemu mu je pomogao dr Zoran Radojičić, direktor Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, zaključio da bi kod nas moglo da se primeni njegovo iskustvo. Te mere je svojevremeno u praksu u Češkoj, gde je smrtnost novorođenčadi devedesetih godina prošlog veka bila šest na 1.000 porođaja, uvodio godinu dana.

– Po dobijanju detaljne analize neonatalne nege u Srbiji, posebno posle veoma plodne diskusije sa kolegama iz Srbije, verujem da je najveća prepreka u poboljšanju brige za majke i novorođenčad neadekvatno funkcionisanje te nege na regionalnom nivou – kaže profesor Plavka, za “Novosti”, pred skorašnji dolazak u Beograd.

– Kod vas viša stopa smrtnosti novorođenčadi u odnosu na većinu zemalja EU ima više uzroka, koji se mogu videti u organizaciji, opterećenju nekih odeljenja i nedostatku medicinskog osoblje sa srednjom stručnom spremom.

Profesor Plavka kaže da moramo mnogo da radimo, a treba početi od organizacije:

– Tokom prošle posete nisam pronašao nijedan centar u Srbiji, gde su pod jednim krovom i akušeri, i neonatolozi i pedijatri, odnosno gde stručnjaci mogu da brinu i o trudnoj ženi i da pomognu bebi – kaže stručnjak iz Praga. – Ako biste uspeli da stvorite racionalnu mrežu perinatalnih centara, oko pet-šest za celu zemlju, gde bi se usmeravali prevremeni porođaji u obliku “prevoza ploda u majčinoj utrobi”, mogu da se očekuju prvi pozitivni rezultati u veoma kratkom roku.

B. RADIVOJEVIĆ

Izvor: Novosti

Kad su žene najlepše: Portreti novopečenih mama sa svojim jedan dan starim bebama

Hobotnice čudesnice stižu u inkubatore u Srbiji – priključite se akciji

Deset grešaka koje roditelji prave kod brige oko novorođenčeta

Otac i sin primenjuju kontakt “koža na kožu” sa tek rođenim blizancima

Humana organske kašice: Kašika puna prirodnog bogatstva

Kašika puna prirodnog bogatstva Svaki brižan roditelj želi da njegovo dete raste i da se razvija na prirodan način. Zato Vam Humana nudi paletu 100% organskih kašica obogaćenih vitaminom B1...

Osim plača, i ovo je znak da je beba gladna

Medicinska sestra iz Melburna, Kejt Vejd, koja radi kao edukator za babice, otkrila je "tajne znake", odnosno govor tela kojim bebe poručuju da su gladne, odnosno site, a kada bi...

Četvrti pokušaj vantelesne oplodnje o trošku Grada Beograda

On je za Politiku objasnio da će za taj pokušaj moći da se prijave žene do 45 godina, koje do sada nisu rađale, odnosno partneri koji su državljani Srbije sa...

Rođena beba troje roditelja

Autor: Danijela Davidov-Kesar Nekada je bilo nemoguće dobiti bebu „iz epruvete” zahvaljujući vantelesnoj oplodnji, a danas su naučnici otišli korak dalje: u Grčkoj je rođeno prvo dete sa genetskim materijalom...