Na spisku đačke literature za svaki razred najmanje je udžbenika državnog izdavača. Zavod za udžbenike, nekadašnji monopolista, sad je na staklenim nogama. Duže od pola veka generacije u Srbiji opismenjavale su se uz pomoć Zavodovog „Bukvara”, koji sada nije ušao ni u katalog odobrenih udžbenika. A među tim odabranim obaveznim knjigama više od polovine su izdanja „Kleta” i „Novog Logosa”, koji imaju zajedničkog nemačkog gazdu. Bode oči Zavodu što deca uče srpski iz nemačkih udžbenika. Traže od države novi propis: Zakon o Zavodu, kojim će se nacionalnom izdavaču vratiti osnovna delatnost da bi štampao desetine hiljada udžbenika a cena knjiga bila dvostruko manja nego sad. O tom potom.
Na čedo nemačke kompanije, izdavačku kuću „Klet”, prošle godine se obrušila prethodna garnitura prosvetne vlasti. Direktorka „Kleta” Gordana Knežević-Orlić, umalo ne odleža u zatvoru zbog javnih ugovora o donacijama koje je sklapala sa školama. „Klet” je školama poklanjao „pametne” table, projektore, tablete i druga učila, po principu: „kupiš 200 grama kafe – dobiješ 200 grama kafe, kupiš kilogram kafe – dobiješ kilogram kafe i džezvu na poklon”, i to direktorka ne krije. U pravu je kad kaže da će školama nedostajati takve donacije za unapređenje nastave. Donacije ili korupcija – pitanje je sad.
Otkako je prošle godine na snagu stupio „superantikoruptivni” zakon o udžbenicima, korupcije nema manje, ali ni više nego pre, ako pitate direktore škola. A ako su u pravu, onda bi moglo da se zaključi i da je propis koji zvanično zabranjuje da izdavači daruju školi, nastavniku, direktoru sve što je vrednije od blokčeta i olovke, to jest sve što je skuplje od 300 dinara, nezvanično otvorio put korupciji.
Pre ovog zakona izdavači su plaćali čak i usavršavanje nastavnicima, vodili ih i na seminare u inostranstvo. Ali to nije bilo tajna i nije dokazano, a ne verujem ni da je moguće, da je većina nastavnika korumpirana i bira udžbenike zbog ličnog interesa.
Krajnje je vreme da Agencija za borbu protiv korupcije, koja se odavno umešala u suzbijanje korupcije na tržištu udžbenika, obelodani konkretne rezultate postupanja po prijavama u kojima se ukazuje na moguće oblike korupcije kršenjem aktuelnog zakona o udžbenicima.
Još bi zanimljiviji bio rezultat potencijalnog manevra Gordane Knežević-Orlić, za primer kolegama iz Udruženja izdavača udžbenika i učila Srbije, na koji je navodi „neukrotiva” nelegalna preprodaja polovnih udžbenika. Na akciji „kod Goce u gepeku”, bile bi nove knjige upola cene. Radila bi Goca, nezaposlena. Zarađivala – ne zna se. Samo bi ona znala koliko je prodala udžbenika po kojoj ceni.
Od njenog profita država bi mogla da inkasira samo deo od naplate parkinga, jer se Goci ne bi isplatilo da svaki čas zatvara gepek-radnju bežeći od kazne parking servisa, kad je već nijedan drugi državni servis ne ometa da „pošteno” zaradi.
Karikiranje na stranu, izdavači se kunu da jedva 30 odsto đačke populacije kupuje nove knjige, a 70 odsto fotokopira ili nelegalno pazari polovne. Država se ne obazire, kao da se to nje ne tiče. Ako im i ne veruje, neka uradi svoju analizu, javnosti objasni da od svake knjige prodate na ulici bez fiskalnog računa ne gubi milione koje bi mogla da uloži u besplatno obrazovanje.
Izvor: Politika
