Kasnije, kada je odrastao, dečak je sve radio po istom principu. Ni u čemu nije video nemoguću misiju.
Piše: Olivera Kovačević, psiholog
Skoro sam bila u prilici da čujem priču jedne majke koja je svom detetu samo jednom rečenicom u detinjstvu prenela vrlo lepu i korisnu životnu filozofiju. Jednom, dok je dečak učio gradivo koje mu se uopšte nije dopadalo, mrzovoljnim i plačljivim glasom je rekao majci kako on ne može da zapamti ono što mu je zadato. Majka mu je tada rekla: „Kada ne voliš ono što moraš da učiš, potrudi se da zavoliš ili nađeš nešto lepo u svemu tome i biće ti lakše.“ Kasnije, kada je odrastao, dečak je sve radio po istom principu. Ni u čemu nije video nemoguću misiju. U svakom poslu, pa i u životu, iako je teško, nezanimljivo, ispod njegovih očekivanja, mogućnosti ili želja, on bi nalazio radost i svoju logiku koja bi ga činila srećnim u tom trenutku.
Da li ste razmišljali o tome koliko jedna poruka ili misao naših roditelja može da nam odredi smisao koji dajemo životu? Koja je rečenica vama ostala u sećanju? Na koji način ona oblikuje danas vaš život?
Ono što bi bilo lepo na početku jeste da svi razmislite o tome šta za vas znači ŽIVOT? Kako biste opisali u nekoliko reči ovaj apstraktan i neopipljiv pojam? Upravo način na koji ga opišete govori o tome koliko zapravo vaše misli i uverenja utiču na to kakav će kvalitet vašeg življenja biti.
Da li mislite da je život težak? Sigurno će vam onda takav i biti. Da li mislite da život čini više negativnih nego pozitivnih događaja? Sigurno će ih onda i biti, ali ne zapravo, nego zbog toga što će ih vaša dominantna misao izbaciti u prvi plan. Da li mislite da je život lep, jer sa svime što vam donosi, možete da se nosite i uživate? Sigurno će vam takav i biti.
Život, niti bilo šta što se dešava oko nas, nema svoje značenje. Mi smo ti koji mu značenje ili smisao dajemo. Da li ste nekada vi i neko vama blizak prošli kroz istu životnu situaciju, pa ste različito na nju odreagovali? Ljudi su skloni tome da kažu kako je neko jači ili slabiji, pa na taj način preživi ono što mu se dešava. Svi mi možemo biti jaki. Ukoliko uspemo da u svemu što nam se dešava vidimo makar tračak korisnosti ili lepote za nas kao ljude, sigurno ćemo kvalitetnije živeti.
Našoj kulturi je svojstven manir da sve što je lepo, sve što treba pohvaliti, nagraditi ili primetiti se podrazumeva i ne vrednuje baš mnogo, a ono što je loše, pogrešno ili nije nama svojstveno treba kritikovati i omalovažiti. Kao da smo u svojim i tuđim očima veći i inteligentniji ukoliko imamo šta da zamerimo. Zamislite samo koliko životnih radosti okusi čovek koji uvek prvo primeti greške i nelogičnosti?
Poenta pozitivnog stava u životu nikako nije samozavaravanje. Uspešan čovek sa kvalitetnim životnim stilom nije onaj koji potiskuje neprijatne emocije ili ne vidi pravi smisao onoga što se oko njega dešava.
Uspešan je onaj koji u svemu što radi, govori ili misli vidi lepotu i lično iskustvo kroz koje uči. U svemu crnom ima nešto belo, kao što i u svemu belom ima nešto crno. Pitanje je samo čemu vi pridajete važnost!
Olivera Kovačević
master psiholog
porodični i partnerski savetnik
Izvor: Psihologično
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Dozvolite deci da trče i skaču: Još jedno istraživanje potvrdilo – mozak se razvija u pokretu
Rezultati do kojih su italijanski istraživači došli pokazali su da zdravlje i stanje nervnog sistema zavisi od signala koje nožni mišići šalju do mozga i obrnuto. Istraživanje je bacilo novo...
Budući prvaci u Srbiji ne znaju sami da vežu pertle i da se obuku, gde grešimo?
Skoro trećina predškolaca u Velikoj Britaniji ne ume sama da se obuče, samostalno da koristi toalet ili da pravilno govori, pokazalo je nedavno jedno istraživanje. Stručnjaci su odmah reagovali ističući...
Ko je odgovoran za (ne)uspeh deteta u školi?
Ko je odgovoran za (ne)uspeh deteta u školi? Kako da usmerimo dete na pravi način? Šta roditelj, a šta vaspitači i nastavnici mogu da učine da stvore pozitivan odnos deteta...
Nekad nije loše biti (pomalo) agresivno dete
Piše Zorica Marković "Da li je obilje emocija koje psihologija naziva agresivnošću postalo novi tabu? Da li je to opasno?", pita se porodični terapeut, govornik, predavač i pedagog Jesper Jul...
Nema komentara.