Kasnije, kada je odrastao, dečak je sve radio po istom principu. Ni u čemu nije video nemoguću misiju.
Piše: Olivera Kovačević, psiholog
Skoro sam bila u prilici da čujem priču jedne majke koja je svom detetu samo jednom rečenicom u detinjstvu prenela vrlo lepu i korisnu životnu filozofiju. Jednom, dok je dečak učio gradivo koje mu se uopšte nije dopadalo, mrzovoljnim i plačljivim glasom je rekao majci kako on ne može da zapamti ono što mu je zadato. Majka mu je tada rekla: „Kada ne voliš ono što moraš da učiš, potrudi se da zavoliš ili nađeš nešto lepo u svemu tome i biće ti lakše.“ Kasnije, kada je odrastao, dečak je sve radio po istom principu. Ni u čemu nije video nemoguću misiju. U svakom poslu, pa i u životu, iako je teško, nezanimljivo, ispod njegovih očekivanja, mogućnosti ili želja, on bi nalazio radost i svoju logiku koja bi ga činila srećnim u tom trenutku.
Da li ste razmišljali o tome koliko jedna poruka ili misao naših roditelja može da nam odredi smisao koji dajemo životu? Koja je rečenica vama ostala u sećanju? Na koji način ona oblikuje danas vaš život?
Ono što bi bilo lepo na početku jeste da svi razmislite o tome šta za vas znači ŽIVOT? Kako biste opisali u nekoliko reči ovaj apstraktan i neopipljiv pojam? Upravo način na koji ga opišete govori o tome koliko zapravo vaše misli i uverenja utiču na to kakav će kvalitet vašeg življenja biti.
Da li mislite da je život težak? Sigurno će vam onda takav i biti. Da li mislite da život čini više negativnih nego pozitivnih događaja? Sigurno će ih onda i biti, ali ne zapravo, nego zbog toga što će ih vaša dominantna misao izbaciti u prvi plan. Da li mislite da je život lep, jer sa svime što vam donosi, možete da se nosite i uživate? Sigurno će vam takav i biti.
Život, niti bilo šta što se dešava oko nas, nema svoje značenje. Mi smo ti koji mu značenje ili smisao dajemo. Da li ste nekada vi i neko vama blizak prošli kroz istu životnu situaciju, pa ste različito na nju odreagovali? Ljudi su skloni tome da kažu kako je neko jači ili slabiji, pa na taj način preživi ono što mu se dešava. Svi mi možemo biti jaki. Ukoliko uspemo da u svemu što nam se dešava vidimo makar tračak korisnosti ili lepote za nas kao ljude, sigurno ćemo kvalitetnije živeti.
Našoj kulturi je svojstven manir da sve što je lepo, sve što treba pohvaliti, nagraditi ili primetiti se podrazumeva i ne vrednuje baš mnogo, a ono što je loše, pogrešno ili nije nama svojstveno treba kritikovati i omalovažiti. Kao da smo u svojim i tuđim očima veći i inteligentniji ukoliko imamo šta da zamerimo. Zamislite samo koliko životnih radosti okusi čovek koji uvek prvo primeti greške i nelogičnosti?
Poenta pozitivnog stava u životu nikako nije samozavaravanje. Uspešan čovek sa kvalitetnim životnim stilom nije onaj koji potiskuje neprijatne emocije ili ne vidi pravi smisao onoga što se oko njega dešava.
Uspešan je onaj koji u svemu što radi, govori ili misli vidi lepotu i lično iskustvo kroz koje uči. U svemu crnom ima nešto belo, kao što i u svemu belom ima nešto crno. Pitanje je samo čemu vi pridajete važnost!
Olivera Kovačević
master psiholog
porodični i partnerski savetnik
Izvor: Psihologično
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Kako pomoći detetu da prihvati gubitak bliske osobe
Da li je neophodno konsultovati stručnjake u slučaju gubitka roditelja tokom detinjstva ili adolescencije, i da li na savetovanje ide odrasla osoba ili dete? Preporučljivo je, ali ne i obavezno....
Samostalno dete – mali trikovi koji će mnogo pomoći
Velika većina roditelja nema samostalnu decu. Retkost je da nam dete bude od starta tako saradljivo i željno nezavisnosti. Zato moramo to da podstičemo na svakom koraku. Sigurno među vama...
Zoran Milivojević: Kada roditelj vređa
Autor: Zoran Milivojević Postoji velika razlika između izrečene uvrede i osećanja uvređenosti. Ljudi, uključujući i decu mogu se uvrediti na bilo šta, svaki put kada zaključe da ih je neko...
Priča jednog psihoterapeuta – kako roditelj želeći dobro naudi sopstvenom detetu
Ljudi su nam dosadni kada ih ne poznajemo stvarno, kada oni ne poznaju sebe… ili kada mi ne poznajemo sebe. Tome me je naučio moj „najdosadniji klijent na svetu“: Ispričaću...
Nema komentara.