Većina dece danas živi u gradovima i često nije ni svesna odakle dolazi hrana koju svakodnevno jede. Takođe, nema ni priliku da iskusi radosti nekadašnjih klinaca poput branja trešanja ili jabuka. Drvo trešnje ili kajsije u gradu se eventualno može nazreti kroz ogradu nečijeg dvorišta, dok su parkovi i zelene površine rezervisani za ukrasne vrste drveća. Da li mora da bude tako?
Stanovnici svetskih metropola uveliko su uvideli da njihovim gradovima nedostaju ova mala zadovoljstva i već godinama u njima postoje organizacije koje se trude da stanovnicima grada pruže priliku da zagrizu voćku ubranu sa drveta na putu do posla ili škole.
„Londonski Projekat voćnjak“ (The London Orchard Project) je organizacija koju je osnovala Karina Dankerli kada je u jednoj šetnji kroz park pomislila da bi život u gradu bio mnogo lepši da su prethodne generacije sadile plodonosna stabla. Udružila se sa Rouenom Ganguli i 2011. godine njih dve započele su sa ogranizovanjem akcija sadnje stabala voćki širom Londona. Danas, urbani voćnjaci svojim plodovima hrane stanovnike gradova širom Britanije.
I u SAD urbani voćnjaci počeli su da niču uz već dobro razvijenu mrežu gradskih povrtnjaka. U Sijetlu, Bostonu, San Francisku, na desetine voćnjaka sade i redovno održavaju građani volonteri.
Osim uživanja u svežem voću, druge koristi od gradskih voćnjaka su brojne – oni privlače stanovnike i podstiču na boravak napolju, zbližavaju ljude i uče ih novim veštinama. Posebno su dobri za decu koja na ovaj način uče kako rastu voćke, imaju priliku da sama gaje svoju hranu i zbližavaju se sa prirodom. Takođe, stabla voća pružaju utočište i hranu gradskim pticama.
Sadnja za budućnost
Sadnja jestivih biljaka u gradovima jedna je od najaktuelnijih tema u pejzažnoj arhitekturi i urbani voćnaci deo su sve veće globalne zajednice koja misli na budućnost gradova. Procenjuje se da će do 2050 godine oko 6,3 milijarde ljudi živeti u urbanim sredinama, preporuka Svetske zdravstvene organizacijeje da svaki stanovnik grada treba da ima pristup zelenoj površini u krugu od 300 metara od mesta stanovanja.
