Vanilica gospođe Bakočević ili kako pričati s decom o seksu?

Od svih nezgodacija koje mogu zadesiti jednog odgovornog roditelja, razgovor o seksualnosti s potomcima sigurno je jedan od klizavijih terena.

Piše: Tamara O.

Priterani smo uza zid: ceo internet (naš nevidljivi kućni prijatelj i učitelj) preplavljen je stavovima o jednoj neophodnosti da se toj temi pristupi otvoreno i s realnim informacijama (vokabular obogatite lepim latinskim izrazima). Informacije plasirajte pažljivo, ne preskačite detalje, umereno s ličnim primerima i konačno, prihvatite savet Teodora Ruzvelta, govorite tiho i nosite psa sa sobom.

Deca su radoznali monstrumi (bez obzira na godine) koji ne prezaju ni od čega, pa čak ni od toga da u subotnjim gostima kog gospođe Bakočević iznebuha postave pitanje koje im je ničim izazvano palo na pamet: „Mama, a šta je to felacio?!“. Meni se to zaista dogodilo. Na pola vanilice čija se jedna polovina topila u ustima, a druga nestajala među prstima. Valjda sam je zdrobila.

Gospođa Bakočević je inače profesorka u penziji i sigurno, takođe, zna dosta toga i o deci i odgovoru na pitanje, zajapurviši se kao paprika , manično se bacila na skupljanje zdrobljene vanilice. A njen suprug, sada već pokojan (Bog da mu dušu prosti), geodet u penziji, presekao je situaciju i jasno, u nekoliko preciznih poteza rasterao maglu. Rekao je da je tu reč o manipulisanju ustima muškim polnim organom. Tako, lepo. Taman kad sam udahnula vazduh, on je nastavio o dogodovštinama i neprijatnostima dok je još njihov sin jedinac bio mali, nestaško jedan.

“Priterani smo uza zid: ceo internet (naš nevidljivi kućni prijatelj i učitelj) preplavljen je stavovima o jednoj neophodnosti da se toj temi pristupi otvoreno i s realnim informacijama”

Dosta sam razmišljala kasnije o toj situaciji i zaključila sam da smo mi roditelji jedna stvarno ugrožena vrsta.

Dok deca još ne čitaju i nemaju puno kontakta s decom van roditeljskog upliva, stvar se još i može držati pod kontrolom.

Temu o seksu možete izbegavati elegantnom fintom ili se možete držati raznoraznih objašnjenja uz pomoć simbola koji odgovaraju vašem senzibilitetu (rode, kupus, pčelice itd). A možete i slikovito održati jedno predavanje te ponosno slušati kako vaše dete kasnije podučava drugu komšijsku decu o razlikama i sličnostima između penisa i vagine. Uopšte, kakva imena koristiti?

Maštovita je lepeza porodičnih izraza u našem jeziku, a koji se koriste za mistifikaciju polnih organa.

Naravno, možete dete oterati da šeta psa ili crta, a na da vas zamajava kad ste u gužvi ali mislim da ćete se posle toga osećati lošije nego da ste hrabro skočili u vatru.

Ipak, kada se u detinji život uključe vršnjaci i razni tube-ovi s eksplicitnim sadržajem, razgovor koji bi da izbegnete, mogao bi da bude jedno retko ostrvo razuma i normalnosti gde će vaše dete moći da dođe s poverenjem da neće ispasti glupo ili smešno. Nema garancija – možda će doći, a možda i neće… takav je pos’o, ni ja ga ne volim.

Vršnjaci su surovi, filmovi nemaju pedagošku već komericijalnu svrhu, te siroti roditelji bez obzira na godine ili profesiju moraju i na ovom frontu da odigraju i lukavo i junački.

Vršnjaci su surovi, filmovi nemaju pedagošku već komericijalnu svrhu, te siroti roditelji bez obzira na godine ili profesiju moraju i na ovom frontu da odigraju i lukavo i junački.

Naravno da je neprijatno, ali ko vas pita. Naravno da vas svakodnevni vokabular i roditeljska uloga ograničavaju u želji da svoje dete nešto naučite, ali i da u sve to ubacite i jednu romantičnu notu jer „najlepše je kad je iz ljubavi“. Tu rizikujete, uprkos poverenju koje vam je poklonjeno, da uočite da vas dete posmatra kao pripitog vanzemaljca. Još ako lično nemate partnera…šum koji će dopreti između reči i redova zaiskriće i u očima deteta, mada ste ubeđeni da ste sve lepo i jasno objasnili.

Ne bi trebalo zanemariti ni „slučajan“ pristup problemu. To zapravo znači da detetu koje već ume da čita (i dovoljno je zrelo da sadržaj razume) sasvim „slučajno“ podmetnete knjige koje bi mogle da mu posluže, a na zadatu temu. Izbor u našim knjižarama je lep, a u našoj kući se najduže i uvek iznova čitala knjijga „Seks za početike“, Jasminke Petrović (s ilustracijama Boba Živkovića) koji na veoma detaljan i humorističan način odgovara na sva moguća i nemoguća pitanja. „Slučajno“ smo i sami nadoknadili po neku lekciju.

Za roditelje štrebere koji žele jasna uputstva za rukovanje, postoje i knjige-priručnici kao što je „Kako da razgovarate sa svojom decom o seksu – od dvogodišnjaka do predtinejdžera“ Lori Berkenkamp i dr Stiven C. Etkins.

S internetom, opet, stvari stoje dosta mutavo. Svi se slažu u jednom “Budite na visini zadatka: istražite lične stavove, rano počnite, opustite se…”. Saveti su bezbojni, raspoređeni po uzrastu dece, a sve što nam nude zasnovano je na raznim istraživanjim i stručnim savetima nekih ljudi za koje ni ne znamo da postoje. Kada bi naučnici sa Univerziteta u Masačusetsu znali koliko su ih puta konsultovali na razne teme u ovdašnjim medijima, verovatno bi se veoma iznenadili.

Oduvek sam se divila roditeljima kojima je tako lako bilo da zaigraju na na „drugarsku foru“ i postanu svojoj deci ortaci iz senke. Deca su ih oslovljavala imenom, a svi problemi – od kupovine uložaka, kondoma, brushaltera ili neželjene trudnoće, rešavala su se kao s ekipom iz kraja: tiho, s poverenjem i na brzaka. Ali i tu mi nedostaje onaj deo odrastanja dece, kada su oni ni mali, ni veliki, a kada pitanja niču lako i bez obzira na okolnosti.

I na kraju, prevelike pameti nema. Uzdajte se u lični osećaj.

A možete se i poslužiti savetom gospodina Bakočevića s početka priče, gurua primenjenog roditeljstva, koji se pokazao kao održiv i primenjiv.

Lično sam ga testirala više desetina puta i odlučila se za primenu te takozvane „zabod metode“ kada su manja deca u pitanju.

Suština ove metode je u tome da se na pitanje odgovara spretno i suvislo, bez šuma, ali tako da je posle mog odgovora nemoguće postaviti sledeće pitanje. Kraj. Govori jasno, ne mumlaj i nazivaj sve pravim, realnim imenima. I kada odgovoriš, to je to. A onda, nastavi da jedeš kokice, gledajući žrtvu pravo u oči dok joj iz glave lagano vetri mali zavežljajčić problematičnih pitanja na koje još uvek ne želiš da daješ odgovore. Možda nije roditeljski najkorektnije, ali (lične) prednosti su brojne. A kada je mama srećna, srećna su i deca.

“Lično sam ga testirala više desetina puta i odlučila se za primenu te takozvane „zabod metode“ kada su manja deca u pitanju.”

Dakle, da pojasnim, „zabod metoda“ me prenosi na krilima detinjeg poverenja do sledeće situacije kada ću ja biti još malo spremnija, a dete još malo zrelije… A na taj način ćemo „mic po mic“ naposletku i dospeti do smislene tačke u kome ćemo se zajedno i smejati i objašnjavati i grliti… znajući da je zdenac roditeljstva i odrastanja i zajednički i beskrajan…

Tako to mi radimo, a vi?

Podeli tekst: