Nakon što je završena i ovogodišnja Evrovizija, a pobednik proglašen – u fokusu je i dalje ista tema, samo iz drugog ugla. U medijima i na društvenim mrežama sada se, umesto učesnika, komentarišu reakcije, navijanja, komentari, publika, glasanje.
O tome je na svom Facebook profilu pisao i Stefan Simić, osvrćući se na to – šta o nama kao društvu govori način na koji posmatramo, pratimo i komentarišemo javne ličnosti, umetnike, sportiste i sve one koji nas (državu) predstavljaju u svetu:
„Koliko je praznine u ljudima
Kada veruju da će pobeda nekog kandidata iz njihove države
Doneti neku promenu u društvu
Ili Jokićevi koševi
Pa toliko ih je bilo, mali milion
I, šta?
Svako za sebe mora da pobedi, ne neko drugi za njega
Zato mi je strano navijanje kao način života, više sam za ljudsku podršku, podstrek
Ali ne za nekog tamo, ko je deo industrije zabave i šou biznisa
Nego za komšije, prijatelje, nastavnike, radnike
Ljude oko nas
Kojima je podrška zaista potrebna
Većinski mentalitet koji dominira kod nas je gubitnički
Bolje i Ti i ja da izgubimo, nego da neko pobedi
A ne shvatamo da možemo da pobedimo zajedno
Bolje i Ti i ja da propadnemo, nego da ja uspem, pa da te motivišem, da i ti nešto napraviš
Ili da nešto naučiš od mene, ili ja od tebe
Ne
To sam najbolje shvatio kada sam počeo da pišem i izašao u javnost
Skoro sam izgubio sve stare prijatelje
Sujeta im nije dozvolila da me prihvate srećnog, otvorenog
Više im je odgovarao onaj koga su sažaljevali, ili ko im je na sve klimao glavom
Ako mi nismo u stanju da se radujemo uspesima naših najbližih
Šta nam znače pobede, ili porazi ljudi, sa kojima jedva da imamo nešto zajedničko
Osim što su mediji stvorili takvu sliku
Da je to od ne znam kakve važnosti
I Marija Šerifović je pobedila na evroviziji
I, šta?
Posle se prodala Saši Popoviću i Grandu
Pobednik je onaj ko učini ljude boljima
A ne oni koji samo napravi euforiju, to naplati, i ništa
Nikola Jokić reklamira kladionice, kockarnice
Reklamira alkohol
Reklamira banke
Zašto ne reklamira škole, umetnost, ili bilo šta
Od čega društvo, kao društvo, ima neposrednu korist, a ne pojedinci
Koji su dželati tog istog društva
Koji njega koriste i prave polubožanstvo
Da bi mogli da prodaju sve destruktivnije reklame
Zapostavili smo prosvetu
Radnike u zdrastvu
Mlade koji se dave u blatu besmisla
Za koje postoje samo ekrani mobilnih telefona, a ne drugi ljudi
Šta im nudimo
Kakve sadržaje
Za mene su heroji oni koji se suštinski bave njima
I koji im nude nešto realno, bez da im prodaju iluzije
Više vredi jedna dobra nastavnica muzičkog u osnovnoj i srednjoj školi
Ili likovnog
Ili književnosti
Ili bilo čega drugog
Iskreni posvećeni pedagog
Od pobednika evrovizije
Zašto
Zato što je realna, i bavi se realnim ljudima, brine o njima, čuva ih, oseća i saoseća
I izvodi ih na put
Konstrakta je izuzetak
Ona je primer kako etika i estetika mogu da idu zajedno
I njene izjave su dokaz
Da se može, na trenutak, biti u sistemu
A ostati svoj
I poslati prave poruke
Pod uslovom da ima još dovoljno onih
Koji su u stanju da ih shvate
A, bojim se, da ih je sve manje“
Izvor: Facebook/Stefan Simić
