Vladimir Miletić: Postoji samo jedno mesto na kom si nezamenljiv. Mesto oca

Danas je nekako uobičajeno da se otac posmatra kao dodatak porodici, nešto bez čega se može. Nešto kao trut u košnici, odradi posao i posle je slobodan. Ovo pogotovo važi za svet poslovnih ljudi. Na akcijama koje pravimo u okviru projekta Prvi put s ocem mi se trudimo da učesnicima damo drugačiju perspektivu od ove. Da li vi smatrate da je otac bitna figura u odrastanju dece?

Ne samo da je bitna, verujem da je najbitnija. Pogotovu za sinove. Jer, za njih smo model i uzor na koji će se ugledati ili postati sasvim suprotno, ukoliko im ne postanemo uzor. Decu kada su mali zanima da budemo sa njima, da ih zagrlimo, da im kažemo koliko smo ponosni na njih, da ih saslušamo kada imaju nešto da nam kažu… To visoka plata ne može da zameni. Mada, ni besposlenost nije dobra bez obzira što tada imamo više vremena za njih. Oni kroz naš primer uče o uspehu i ne postoji bolji način da usmerimo od toga da i sami postanemo uspešni. A da bi postali uspešni, potrebno je da mnogo radimo na sebi. Za mene je očinstvo rad na tome kako da postanem uzor svojoj deci. I zato je svaki uspeh koji dostignem nova mogućnost da i njih nešto naučim i da na njih prenesem svoja iskustva dostizanja uspeha.

Najteže u položaju moći jeste kako da zaslužite da vas ljudi poštuju umesto da strahuju od vas. Kako da vaši podređeni žele da urade nešto što ste im rekli ne zbog toga što se plaše, već što vas iskreno poštuju. 

Pitanje rukovođenja je neodvojivo od pitanja moći. Kakav je vaš doživljaj moći? Koliko ste vi moćan roditelj svojoj deci i da li ste moćniji kao rukovodilac na poslu ili kod kuće?

Pitanje moći je jako složeno. Na mnogim mestima, pa i u porodici, moć se koristi na negativan način. Koristi se da bi se neko ko je hijerarhijski ispod silom naterao da uradi nešto što treba. Međutim, uz moć nam je uvek data i odgovornost da tu moć ne zloupotrebljavamo. Da ne prelazimo granice. Najteže u položaju moći jeste kako da zaslužite da vas ljudi poštuju umesto da strahuju od vas. Kako da vaši podređeni žele da urade nešto što ste im rekli ne zbog toga što se plaše, već što vas iskreno poštuju. Nažalost u biznisu je mnogo rukovodilaca koje više hrani strah u odnosu na poštovanje i zato su takvi. Za razliku od porodice, gde takvog autoriteta ne možete dugo da promenite, u firmama je to moguće. Zato je bolje otići iz takvog okruženja jer ga takvi rukovodioci zagade.

Trudim se da stečena iskustva iz rukovođenja na poslu primenim i u porodici. Svaki put kada se makar malo približim tom idealu roditelja zadovoljan sam, mada nimalo nije jednostavno sve to primeniti uz ostale obaveze.. Ali, uporan sam i dajem sve od sebe da naučim. Nadam se da će mi se i to uračunati u zaključnu ocenu koja će mi jednog dana biti upisana u roditeljsko svedočanstvo.

Na koji način je vreme provedeno sa ocem definisalo Vas kao osobu?

Svakog od nas je vreme koje je provedeno ili propušteno sa ocem definisalo kao osobu. Mene je ovo drugo više definisalo. I kada razmišljam o njemu više pomislim o stvarima koje nismo zajedno radili ili koje nismo radili više i češće, nego one koje smo radili. Čini mi se da je ovih koje smo zajedno radili bilo mnogo manje. Valjda ih se zbog toga sećam mnogo jasnije. Kao onda kada me je prvi put odveo prvi put na utakmicu Partizana, kada me je odveo prvi put u bioskop, kada me je prvi put gledao na utakmici na kojoj sam branio, kada je došao da me poseti na rekreativnoj nastavi… Svega toga možda je moglo da bude više, ali koliko je imao toliko mi je i davao. Nažalost, sve ove stvari nisam imao prilike da mu kažem, jer je pre sedamnaest godina iznenada preminuo.

Postoji samo jedno mesto na kom si nezamenljiv. Mesto oca. Tu niko, nikada, ne može da te zameni.

Za kraj, šta možete da poručite današnjim očevima?

Pre nekoliko godina na FEST-u sam gledao japanski film Kakav otac, takav sin, u kojem je glavni junak otac razapet između zahteva posla i uloge oca. Jedna rečenica mi je ostala urezana u sećanje i tako postala i meni misao vodilja kroz život i roditeljstvo. U jednoj sceni glavni junak, visokopozicionirani menadžer u velikoj korporaciji objašnjava prijatelju zašto mora mnogo da radi. Kaže kako firma ima važne projekte i bez njega ne mogu. Prijatelj mu je odgovorio:

„Uvek će moći bez tebe. Uvek ćeš biti zamenljiv. Postoji samo jedno mesto na kom si nezamenljiv. Mesto oca. Tu niko, nikada, ne može da te zameni.”

Za portal Prvi put s ocem, Mirko Mitrović