Mame koje ne doje verovatno ne mogu ni da se sete koliko puta su im postavljena razna nametljiva pitanja.
Dojenje jeste najbolji izbor. Onda kada je moguće. Onda kada nije moguće, bilo iz medicinskih razloga, bilo zato što mama ne želi da doji (i pre nego što zakolutate očima, da raščistimo jednu stvar: mame ne izgube dušu samo zato što su rodile bebu, a ne izgube ni pravo da odlučuju o sebi i o svom telu i o svom detetu), više ne da nije „najbolji izbor“ već nije izbor uopšte. A opet ljudi sebi dozvoljavaju toliko toga, naročito u poslednje vreme kad, koliko god u načelu podržavali dojenje, ne možete da ne priznate da su stvari postale pomalo naporne… Ovo je naš mali doprinos odbrani privatnosti mama koje ne doje svoje bebe.
Evo šta NIKAD ne bi trebalo da kažete mami koja ne doji bebu:
„Zar ne znaš da je majčino mleko najbolje?“
Da, znam. U današnje vreme ne možete da ne budete svesni toga. Dojenje je… kao sigurnosni pojas u automobilu, donosi višestruku dobrobit. Ali… Ako se automobil pokvari, da li ćete ostaviti bebu u kolima ili ćete je uzeti i povesti sa sobom, da potražite pomoć, tako da oboje budete bezbedni? To je ono što mama koja donese odluku o korišćenju adaptiranog mleka uradi. I verujte, toj odluci uvek prethodi mnogo razmišljanja i preispitivanja. Imajte poštovanja.
„Zašto ne dojiš bebu?“
Mame koje ne doje verovatno ne mogu ni da se sete koliko puta im je postavljeno ovo užasno, nametljivo, nepristojno pitanje. I koliko puta je stiglo od ljudi koje jedva da poznaju… Ali, odgovor na njega je duboko ličan. A razlozi se ne tiču ni kozmetičarke, ni poštara, ni kasirke u supermarketu.
„Dojenje je najprirodnija stvar na svetu.“
Neizbežno, gotovo svaka žena koja već ima decu koja vidi mamu koja bebu hrani bočicom poželeće da podeli svoje iskustvo. I nekako su sva ta iskustva „idealna“. E sad, da li se vremenom zaboravi, ili su sve te žene samo imale neopisivu sreću, drugo je pitanje. Ali, poenta je u tome da ne delite savete koje vam niko nije tražio. Da ne prepričavate (ulepšanu) verziju svog iskustva.
„Ako ne dojiš bebu, uskraćuješ joj bliskost.“
Dojenje je, kao i hranjenje adaptiranim mlekom, način ishrane. Bliskost sa bebom razvija se maženjem, igrom i nežnošću. Razgovorom i pevušenjem. Nosanjem kad ne može ili ne želi da zaspi. Osmehom kad se probudi. Zagrljajem „koža na kožu“.
„Pa, da, lakše je dati flašicu, potpuno te razumem.“
Niko vam nije tražio razumevanje. I ne, nije lakše. Ali, teže ili lakše, u pitanju je lični izbor. Napravljen iz razloga koji vas se ni najmanje ne tiču.
I taj pogled… O, taj pogled ispunjen prezirom! Od tog pogleda dobijaju se bore. I nema te kreme kojom ćete moći da zamaskirate sopstveni primitivizam. Zato, za vaše dobro, ne gledajte tim pogledom…
Izvor: mondo.rs
