Većina istraživanja o čitanju se oslanja na teoriju Vigotskog, gde se spremnost roditelja da se uključi u rad sa detetom i strukturiše aktivnosti, dovodi u vezu sa zonom proksimalnog razvoja. Zona proksimalnog razvoja se odnosu na razliku između detetovih trenutnih sposobnosti i onoga što može da nauči samo, i potencijalnih sposobnosti tj onoga što može naučiti uz podršku starijeg deteta ili odraslog. Kako je Vigotski naglašavao važnost jezika i socijalne interakcije za kognitivni razvoj, Marej i Igan su pokušali da empirijski odgovore na pitanje da li deca kojima roditelji čitaju pokazuju i napredniji kognitivni razvoj u odnosu na decu kojima ta aktivnost nedostaje. Na uzorku od 11,134 devetomesečnih beba, koristili su mere komunikacije i rešavanja problema- subskale upitnika Ages and Stages, i tri prediktivne varijable povezane sa jezičkim aktivnostima: čitanje, pokazivanje slika i pričanje sa detetom.
Važnost govora za ukupni razvoj deteta i pravilna stimulacija govora kod beba
Rezultati su pokazali da je čitanje i konstantno pričanje i obraćanje detetu statistički značajno pozitivno povezano sa kognitivnim skorovima, tj kognitivnim razvojem devetomesečnih beba. Time je podržana perspektiva Vigotskog, koji je tvrdio da jezik podstiče kognitivni razvoj tako što omogućava internalizaciju informacija iz spoljašnjeg sveta i poboljšava samokontrolu nad kognitivnim procesima kao što su pamćenje i mišljenje. Dakle, čitanje i pričanje ne donose samo korist za razvoj jezika već i za druge aspekte kognitivnog razvoja.
Efekat se zadržava i na starijem uzrastu, pa je longitudinalna studija na 6000 ispitanika koji su u šesnaestoj godini radili kognitivne testove, pokazala da je čitanje iz zadovoljstva, više od jednom nedeljnom, povezano sa intelektualnim napretkom u odnosu na proširenje vokabulara, pisanje ali i matematičke sposobnosti. Uticaj čitanja knjiga je čak četiri puta veći od posedovanja roditelja koji su fakultetski obrazovani. Ista studija ima nameru da u narednim godinama ispita i da li čitanje može da nas sačuva od kognitivnog opadanja u starosti.
Da bi čitanje donelo bilo kakvu korist za dete, nije dovoljno da samo pasivno sluša. Mnogi roditelji pogrešno misle da je puko čitanje dovoljno da dođe do poboljšanja jezičkih sposobnosti. Postoje dva stila čitanja koja se prepoznaju kao korisna: opisni stil i stil orjentisan na učinak. Opisni se fokusira na opisivanje slika tokom čitanja, dok se drugi stil fokusira na diskusiju o značenju priče nakon završetka čitanja. Prvi je koristan za onu decu koja od samog početka imaju niži nivo vokabulara, dok je drugi stil bolji za one koji imaju viši početni nivo.
