Zašto sе ne volе velike porodice?

“Država nema para.” Ovo je omiljena “umirujuća” konstatacija. Jeste, mi sa troje i četvoro dece smo očigledno preveliko opterećenje za budžet.

Porodice sa troje dece čine udeo 6,7%, a sa četvoro 1,1% stanovništa, prema zvaničnoj statistici (porodice sa jednim detetom čine skoro 52%). I naravno, nemaju sva ta treća i četvrta deca manje od 2 godine.

Prosto vidim koliko smo mi to opterećenje za budžet.

Sa druge strane, tu su i znanične najave da će, recimo, taj isti budžet koštati oko 150 miliona evra izgradnja nacionalnog stadiona. Razumem, uspesi naših fudbalera su ipak značajnija stvar nego roditi još koje dete i možda malčice usporiti izumiranje naroda ovde.

Ovde godišnje umre preko 35000 ljudi. Smešna cifra, zar ne?

A onda, ako si doneo odluku da svoju diplomu, svoj rad, znanje, zadržiš u svojoj zemlji, plaćaš redovno račune i porez, i zamisli, želiš da imaš decu (množina!), nije dovoljno da ti okolina kaže da si budala. Ne, i sopstvena država kaže da si budala.

Nemojmo zaboraviti da nas bombarduju i slatkim obećanjima da će mame sa troje dece dobijati novčnanu nadoknadu do njihovog punolestva (doduše, cifra u skladu sa mogućnostima gore pomenutog budžeta – čitaj: šarena laža). A retko ko prenese da ako doneseš odluku da imaš i koje dete posle tog trećeg, e pa, puj pike, ne važi. Nećeš imati pravo na to. Država će da te kazni jer si ipak rodila i četvrto (možda si dobila blizance kao treće i četvrto, al’ opet, sama si kriva).

Diskriminacija u punom jeku.

Znam da neki opet neće razumeti zašto sam uvređena. A jesam. Učena sam da volim svoju zemlju. Poštujem institucije. Vodim se pravilima. Te vrednosti danas ne važe.

Velike porodice danas su velikim delom i revolt. Revolt što živimo kako živimo. Što nas okružeje šta nas okružuje. Revolt da možda možemo malo da promenimo stvarnost.

Nema podrške.

Izvor: Mama iz magareće klupe