Zbog uštede i racionalizacije mreže, neke će se spajati, neke prestati da rade, a za jesen je planirana i reorganizacija odeljenja i u velikim školama.
Foto: Pixabay
Da li osnovne škole u kojima su generacije odrastale, i koje su za mnoge čuvari romantičnih sećanja na detinjstvo, mogu da se svedu na surovi birokratski pojam racionalizacije, ili je svaka škola živa dok ima makar jednog đaka?
Ove školske godine je u 109 sela škola radila samo zbog jednog đaka, u 131 zbog dva, a u 106 zbog tri osnovca.
Mnoge osmoletke moraće da ugase poneko odeljenje, a neke seoske škole staviće od septembra katanac na vrata. Zbog uštede i racionalizacije mreže, neke će se spajati, neke prestati da rade, a za jesen je planirana i reorganizacija odeljenja i u velikim školama.
Školama je i ove godine stigao dopis Ministarstva prosvete o načinu na koji treba da formiraju odeljenja, pa će morati da “prekomponuju” i već postojeća odeljenja ukoliko je broj učenika značajno manji.
“Ta novina u uputstvu za formiranje odeljenja uvedena je prošle godine, ali većina stvari je ista godinama i zakonom je predviđena. Propisano je da odeljenja moraju da imaju bar 15 učenika, a ako ih je manje, onda se spajaju”, rekao je doktor Milovan Šuvakov, pomoćnik ministra prosvete za list “Večerenje novosti”. On smatra da je važno da se optimizuje mreža škola, pa tako matične škole koje imaju manje od 400 đaka gase se ako u krugu od dva kilometra postoji druga škola.
Lokalne samouprave koje su zadužene za ovaj posao, objašnjava Šuvakov, nisu zainteresovane da naprave racionalniju školsku mrežu, jer to nije popularna mera, a njima ne donosi veliku uštedu u budžetu. Plate nastavnika finansiraju se iz republičkog budžeta, a opštine i gradovi plaćaju materijalne troškove i održavanje objekata. Do ozbiljne optimizacije mreže škola, napominje Šuvakov, može doći jedino promenom modela finansiranja.
Do 15. avgusta sve lokalne samouprave trebalo bi da dostave Ministarstvu prosvete predloge mreže škola. Grad Beograd, kako saznaju “Novosti”, još nije uputio predlog o zatvaranju nekih osnovnih škola Skupštini grada, koji bi zatim trebalo da “overi” i Ministarstvo prosvete. Nezvanično, uslov da budu ugašene ili spojene ispunjavaju čak 34 osnovne škole.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Loši rezultati nemačkih đaka na PISA ispitivanju, dok škole broje sve manje nastavnika i sve više učenika
Rebeka je nastavnica i to već više od trideset godina. Predaje engleski i istoriju u jednoj srednjoj školi u blizini Hamburga. Sve češće je na časovima engleskog, jer nema dovoljno...
Intervju, Bojana Vojnović: Pustite dete da pogreši i da preuzme odgovornost za svoj život!
Bojana Vojnović je predstavnica generacije mladih koji znaju šta sadašnje vreme zahteva u profesionalnom smislu - da se stalno menjaš, učiš, razvijaš, da...
Pristup tehnologiji u školama nije nikakav čarobni napitak od koga će deca bolje učiti
Tokom proteklih deset godina munjevite ekspanzije tehnologije u školama, nastavnici i uprave škola dovoljno često su svedoci površne upotrebe tehnologije da znaju da pristup tehnologiji sam po sebi nije nikakav...
Uvodi se nacionalna čitanka “u cilju razvijanja ličnog i nacionalnog identiteta”
Među 60 zakona koliko ih je usvojeno na prvom i poslednjem jesenjem zasedanju Skupštine Srbije 26. oktobra usvojen je i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima, kojim se...
Nema komentara.