Zbog uštede i racionalizacije mreže, neke će se spajati, neke prestati da rade, a za jesen je planirana i reorganizacija odeljenja i u velikim školama.
Foto: Pixabay
Da li osnovne škole u kojima su generacije odrastale, i koje su za mnoge čuvari romantičnih sećanja na detinjstvo, mogu da se svedu na surovi birokratski pojam racionalizacije, ili je svaka škola živa dok ima makar jednog đaka?
Ove školske godine je u 109 sela škola radila samo zbog jednog đaka, u 131 zbog dva, a u 106 zbog tri osnovca.
Mnoge osmoletke moraće da ugase poneko odeljenje, a neke seoske škole staviće od septembra katanac na vrata. Zbog uštede i racionalizacije mreže, neke će se spajati, neke prestati da rade, a za jesen je planirana i reorganizacija odeljenja i u velikim školama.
Školama je i ove godine stigao dopis Ministarstva prosvete o načinu na koji treba da formiraju odeljenja, pa će morati da “prekomponuju” i već postojeća odeljenja ukoliko je broj učenika značajno manji.
“Ta novina u uputstvu za formiranje odeljenja uvedena je prošle godine, ali većina stvari je ista godinama i zakonom je predviđena. Propisano je da odeljenja moraju da imaju bar 15 učenika, a ako ih je manje, onda se spajaju”, rekao je doktor Milovan Šuvakov, pomoćnik ministra prosvete za list “Večerenje novosti”. On smatra da je važno da se optimizuje mreža škola, pa tako matične škole koje imaju manje od 400 đaka gase se ako u krugu od dva kilometra postoji druga škola.
Lokalne samouprave koje su zadužene za ovaj posao, objašnjava Šuvakov, nisu zainteresovane da naprave racionalniju školsku mrežu, jer to nije popularna mera, a njima ne donosi veliku uštedu u budžetu. Plate nastavnika finansiraju se iz republičkog budžeta, a opštine i gradovi plaćaju materijalne troškove i održavanje objekata. Do ozbiljne optimizacije mreže škola, napominje Šuvakov, može doći jedino promenom modela finansiranja.
Do 15. avgusta sve lokalne samouprave trebalo bi da dostave Ministarstvu prosvete predloge mreže škola. Grad Beograd, kako saznaju “Novosti”, još nije uputio predlog o zatvaranju nekih osnovnih škola Skupštini grada, koji bi zatim trebalo da “overi” i Ministarstvo prosvete. Nezvanično, uslov da budu ugašene ili spojene ispunjavaju čak 34 osnovne škole.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Jung: Nije cilj škole da glave napuni znanjem, već da od dece napravi ljude
Čvrsta vezanost za roditelje stvara prepreku za kasnije prilagođavanje svetu. Čovek koji je odrastao predodređen je, međutim, za svet, a ne da zauvek ostane dete svojih roditelja. Ima, nažalost, veoma...
Zašto nam je potrebna mala matura: Ponegde i svaki peti – vukovac
To bi dovelo u neravnopravnu poziciju đake koji su svoje ocene zaslužili isključivo radom i trudom i kojima nastavnici nisu poklanjali ocene zarad proseka i Vukove diplome. Time bi bili...
Roditeljima maturanata: Ne ponašajte se kao da ste vi na ispitu
Piše: Sunčica Jovanović, psiholog i psihoterapeut Mala matura nije rezultat roditelja. Nisu roditelji na ispitu a svakako ne i deca. Mala matura meri to što mere testovi male mature,...
Šarčević o krađi testova iz matematike: Neko od direktora osnovnih škola je bio previše opušten
Maša Milojković , Tanjug "Neko od direktora osnovnih škola je bio previše "opušten" i nije pravilno pohranio testove u sef", izjavio je jutros ministar prosvete Mladen Šarčević u OŠ "Vuk...
Nema komentara.