Zašto su ekskurzije skuplje od porodičnih letovanja – na dnevnice nastavnika i lekara mora se platiti i porez

Roditelji „često insistiraju na hotelima od tri ili četiri zvezdice i dvokrevetnim sobama”, što naziva „nepotrebnim luksuzima koji povećavaju cenu”.

Posle duge pauze zbog korona virusa, đaci širom Srbije kreću na rekreativne nastave i ekskurzije, ali se roditelji žale na cene tih putovanja.

Aleksandar Markov, profesor istorije i predsednik Foruma beogradskih gimnazija, kaže za BBC News, da mnogi često porede cene privatnih putovanja i ekskurzija, što vidi kao grešku.

„Uvek je bilo potrebno izdvojiti više novca za ekskurziju, jer je mnogo toga uključeno u proces organizacije i kada svako tu uzme svoj deo… Eto zašto su one skupe”, navodi Markov.

To u praksi znači da deo novca ide hotelima, deo za prevoz, a deo turističkim agencijama.

Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije, ipak kaže da one tu „minorno zarade – uglavnom između šest i osam odsto od cene”.

On kao jedan od glavnih razloga visoke cene ekskurzija i rekreativnih nastava vidi u „dodatnim troškovima”, poput dnevnica nastavnicima, učiteljima i lekarima za boravak sa decom, kao i „visokih poreza i doprinosa koje plaćaju državi” za svakog od njih.

„To za minimum 20 ili 30 odsto uvećava ukupnu cenu putovanja”, ističe Seničić.

Iz Ministarstva prosvete do trenutka objavljivanja teksta nisu odgovorili na pitanja BBC-ja na srpskom o cenama i načinima regulisanja rekreativnih nastava i ekskurzija.

Svet se za to vreme menja, pa i način na koji učenici putuju.

„Ekskurzija je svakako sve manje, tako da sad imamo projekte, poput Erazmusa”, kaže za BBC Aleksandra Ilić, direktorka Ekonomsko-ugostiteljske škole „Vuk Karadžić” u Velikoj Plani.

„Upravo smo se vratili iz Španije, bili smo tamo 15 dana. To je budućnost.”

Seničić kaže da su hoteli tokom epidemije korona virusa „malo zloupotrebili uredbu Vlade Srbije”, zbog čega je „nažalost deo para ostao zarobljen”.

Đaci su potom krenuli na putovanja, pa su cene opet postale glavna tema, a tu postoji nekoliko ključnih tačaka.

Smeštaj i prevoz

„Prva stvar na koju moramo obratiti pažnju, jeste da su to putovanja sa sva tri obroka, a ne kao na nekim letovanjima gde je samo noćenje sa doručkom, što je prvi dodatni trošak”, kaže Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija,

Druga stvar, dodaje, jeste da prema pravilnicima, autobus kojim se ide na ekskurziju ne sme biti stariji od pet godina – zbog čega je skuplji nego inače, jer je noviji.

Međutim, i Markov i Seničić navode da kod te stavke često postoje problemi.

„Većina prevoznika to ne može da ispuni… Nažalost, tako je, ljudi ne mogu tako često da obnavljaju vozne parkove”, navodi Seničić.

Sve to opet nije u saglasju sa važećim Zakonom o saobraćaju, gde svaki autobus koji prođe tehnički pregled ima pravo da obavlja delatnost, tvrdi on.

Seničić kaže i da roditelji „često insistiraju na hotelima od tri ili četiri zvezdice i dvokrevetnim sobama”, što naziva „nepotrebnim luksuzima koji povećavaju cenu”.

„Mi zato godinama već tražimo da se uradi kategorizacija objekata koji su prilagođeni za boravak dece.

„Dakle, da to budu objekti sa višekrevetnim sobama, ali da to bude čisto, uredno i sređeno… Pa ni u Švedskoj se ne ide na ekskurziju u hotel sa četiri zvezdice”.

Dnevnice i porez

Potom sledi pitanje dnevnica za nastavnike, lekara i sve druge koji vode decu na put.

Seničić kaže da su one „jedan od najvećih troškova”, kao i da dnevno iznose od 150 do 500 dinara po učeniku.

„Za sve njih se plaćaju porezi i doprinosi u minimalnom iznosu od 57 odsto”, kaže.

„Dakle, ako platite lekaru 5.000 dinara, onda na njega imate i još oko 4.000 dinara poreza, a ako profesoru isplatimo 20.000 dinara za sedam dana, onda moramo i još 17.000 poreza.”

Sve se to, kaže, prelama „na cenu putovanja, roditelje i decu”.

Zbog toga je, ističe, potrebna pomoć države.

„Veoma bi nam značilo kada bi država odredila kolike tačno treba da budu nadoknade, da one ne variraju, kao i kad bi potom ili oslobodila ili umanjila stopu poreza”, navodi Seničić.

„To bi momentalno umanjilo ukupnu cenu ekskurzija.”

Ministarstvo prosvete 2013. donelo je preporuku da naknade za vođenje dece treba da budu u visini dnevnica državnih službenika za službena putovanja – to je upravo oko tih 150 dinara, kaže Markov.

Međutim, ta preporuka nije bila obavezujuća i u praksi se uglavnom ne primenjuje, kažu sagovornici BBC-ja.

„Ako su dnevnice glavni razlog visokih cena ekskurzija, verujem da bi značajan deo mojih kolega bio spreman da ih odrekne, samo kako bismo pokazali da to nije tako”, kaže Markov.

Kako navodi, dnevnice nastavnika su „još i skromne za obaveze koje oni preuzimaju na ekskurzijama”.

„Zašto bi neko pristao da, odvojen od porodice, a bez nadoknade ili za dnevnicu koja je ne skromna, nego ponižavajuća, danonoćno pazi na 25 učenika.”

„Siguran sam da Ministarstvo prosvete nije do kraja insistiralo na toj meri, jer su znali da bi nastavnici masovno odbijali da vode decu na ekskurzije i da bi one zamrle.”

Izvor: BBC

Podeli tekst: